Čadež i Palmer zaključili da su jačanje regionalnih ekonomskih integracija i saradnje važni za oporavak privrede od korona krize

Osnaživanje regionalnih i evropskih integracija i bržem oporavku privreda Zapadnog Balkana značajno bi doprinelo i formiranje posebnog fonda, kojim bi se podržale aktivnosti na jačanju saradnje u regionu. Tu inicijativu su sagovornici razmotrili u razgovoru.

- Problemi sa kojima se suočavaju naše ekonomije tokom zdravstvene krize još više su dali na značaju projektu izgradnje zajedničkog regionalnog ekonomskog prostora, zasnovanog na slobodi kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, i ukazali na potrebu da se on što pre realizuje, kako bismo obezbedili što brži oporavak zapadnobalkanskih ekonomija. Istovremeno, nove okolnosti dodatno su ojačale svest o važnosti jačeg regionalnog povezivanja u narednom periodu, ali i potvrdile spremnost zapadnobalakanskih ekonomija da međusobno čvršće sarađuju. Jedan od primera za to je uspostavljanje zelenih koridora za brži i lakši transport robe u regionu - izjavio je Čadež, prenoseći akcente iz razgovora sa Palmerom.

Kako će ekonomski oporavak Zapadnog Balkana u velikoj meri zavisiti od oporavka EU, kao glavnog spoljnotrgovinskog partnera regiona sa kojim ostvaruje više od 70% razmene, po rečima Čadeža, neophodno je da se što pre zeleni koridori Zapadnog Balkana povežu sa informacionim sistemom zelenih koridora Unije da bi se ubrzao protok robe iz regiona ka zemljama Evropske unije i obezbedilo nesmetano snabdevanje sirovinama i repromaterijalom iz evropskih zemalja.

- Složili smo se i da je predstojeći zagrebački samit o Zapadnom Balkanu prilika za konkretne dogovore lidera regiona o intenziviranju saradnje radi bržeg ekonomskog oporavka regiona i predstavljanje koncepta "inkluzivnog proširenja" koje su privredne komore Zapadnog Balkana već u formi konkretnog predloga uputile Evropskoj komisiji - napominje Čadež.

Važno je, ističe, da taj koncept na Samitu bude i zvanično prihvaćen i da njegova implementacija počne već tokom nemačkog predsedavanja EU. To bi, podseća, značilo da se zapadnobalkanske ekonomije tretiraju kao deo jedinstvenog EU tržišta, odnosno našim privredama bi omogućilo integraciju u EU u određenim oblastima čim ispune sve tražene EU kriterijume na tim poljima.