Zemlje Jugoistočne Evrope i napuštanje lignita - Odlaganje košta više?

Bugarska i Rumunija ne planiraju da sprovedu fazno napuštanje lignita u proizvodnji energije, uprkos činjenici da gubici termoelektrana na lignit koštaju poreske obveznike u ovim zemljama nekoliko stotina miliona evra godišnje kroz subvencije kojima se podržava njihov rad, navodi se u studiji Mreže za energetsku tranziciju u Jugoistočnoj Evropi (Southeast Europe Energy Transition Network).

Zbog ovako visokih plaćanja koja su neophodna da bi se obezbedio nastavak njihovog rada, sa odlaganjem faznog napuštanja lignita rastu i ekonomski gubici nastali radom ovih termoelektrana, dodaje se.

Pomenuta studija nalazi da Bugarska, Rumunija i Grčka mogu fazno napustiti lignit kao energetski resurs bez ugrožavanja bezbednosti snabdevanja, uz zadržavanje u sistemu samo nekoliko postrojenja na ugalj.

Poteškoće se, međutim, mogu očekivati u gubitku radnih mesta i visini cena električne energije za krajnje potrošače. Obe reperkusije su stoga ujedno i politički osetljive posledice napuštanja lignita.

Očekuje se, ipak, ograničen efekat napuštanja lignita na povećanje cene električne energije u prvih nekoliko godina i to usled pada tražnje za električnom energijom uzrokovanog epidemijom virusa Covid-19. Štaviše, donosioci odluka u sve tri države mogu dodatno umanjiti uticaj napuštanja lignita na cene električne energije sprovođenjem mera za unapređenje energetske efikasnosti kod krajnjih potrošača, navodi se u izveštaju i dodaje:

- Investicije u obnovljive izvore energije mogu dodatno ograničiti povećanje cena prouzrokovano postepenim napuštanjem lignita te usmeriti ove zemlje na put ka neto-nultim emisijama gasova sa efektom staklene bašte... Suprotno netačnoj percepciji da su obnovljivi izvori energije skupa alternativa lignitu, modeliranje sprovedeno u okviru ovog istraživanja pokazuje da je prosečni nivo neophodne podrške povećanju proizvodnih kapaciteta energije iz obnovljivih izvora u periodu između 2021 i 2030. godine manji od 1,5% veleprodajne cene električne energije u slučaju Bugarske, manji od 2.5% u Grčkoj, te ispod 5.5% u Rumuniji.

Gledano sa stanovišta takozvanih NUTS2 i NUTS3 nivoa podataka, tj. oznake regiona u Evropskoj uniji, koji su korišćeni u ovoj studiji, potencijalni gubitak radnih mesta zahteva značajnu intervenciju vlada u sve tri navedene države, mada situacija značajno varira od države do države. Međutim, ekonomski i socijalni teret ove tranzicije je, kako se ocenjuje, podnošljiv, uz podršku fondova Evropske unije.

- Postepeno napuštanje lignita kao energenta u ovim državama može opteretiti nacionalne sisteme socijalne zaštite kroz više stope ranog penzionisanja i veće izdatke za isplate u slučaju nezaposlenosti - navodi se u saopštenju organizacije CAN Europe (Climate Action Network Europe). Međutim, zatvaranje termoelektrana na lignit i ugalj će osloboditi nacionalne fondove u ovim državama i to u rasponu od 200 do 900 mil EUR po državi godišnje. Ova ušteda bi se mogla preusmeriti ka osnaživanju sistema socijalne zaštite kao i u investicije u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, ili smanjenje energetskog siromaštva.

Celokupni izveštaj možete pročitati u ovom dokumentu: