Ekonomisti različito ocenili troškove zaduživanja prodajom obveznica - Guvernerka tvrdi da je povoljnije nego zaduživanje kod MMF-a

Ekonomisti su različito ocenili troškove zaduživanja Srbije zbog pomoći privredi prodajom državnih obveznica za 2 mlrd EUR na međunarodnom tržištu kapitala po stopi prinosa od 3,375%, a sa rokom dospeća 2027. godine.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je da su obveznice najisplativiji i najefikasniji vid zaduživanja, jer se unapred znaju uslovi i za kupca i za prodavca.

- Kod kredita nije tako jer uz kamatu idu i drugi uslovi. Možda je Srbija sada mogla da se zaduži i jeftinije uz neke ekonomske i političke uslove - rekao je Savić za Betu.

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je juče povodom te aukcijske prodaje da je "važno to što je Srbija prva zemlja iz Evrope koja je uspela da ostvari takav uspeh da tražnja bude velika i da interesovanje za kupovinu pokaže 300 investitora iz sveta iako se Srbija nalazi među zemljama čije se hartije ne mogu založiti kao sredstvo obezbeđenja, niti su predmet kupovine Evropske centralne banke".

Savić je rekao da u ekonomiji ne postoji jeftin novac i poklon već samo "ekonomske relacije".

- Srbija se u vreme prethodne ekonomske krize zadužila emitovanjem jedne milijarde evroobveznica po kamatnoj stopi od 7,24%, što je skuplje od ovog zaduživanja - rekao je Savić.

Zaduživanje preko kredita banaka može, prema njegovim rečima, biti skuplje, jer cena pozajmice može biti promenljiva i podrazumevati i druge uslove, pa je tako kod kredita za infrastrukturu uslov raspisivanje međunarodnog tendera na kome se za izvođače radova traže međunarodne reference i promet od nekoliko stotina miliona evra ili dolara, što domaće kompanije ne mogu da ispune.

- Kina sada daje jeftine kredite, a uslov je da u realizaciji projekta učestvuju njeni radnici i da se koristi njihov repromaterijal, a učešće domaće građevinske operativne je nisko i to je verovatno cena korišćenja jeftinog kredita - ocenio je Savić.

Dodao je da veliko interesovanje investitora za kupovinu evroobveznica Srbije nije bilo podstaknuto samo tvrdnjom vlasti da je Srbija na dobrom putu, već i činjenicom da je država najsolidniji poverilac i uglavnom izvršava svoje obaveze, inače bankrotira.

Što je država, kako je rekao, bogatija, efikasnija i uređenija stopa prinosa, odnosno zaduživanja je niža.

Profesor ekonomije na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević rekao je da se Srbija sada izuzetno skupo zadužila prodajom evroobveznica.

- Crna Gora je dobila pola milijarde evra na deset godina po kamatnoj stopi od 2,5%, Hrvatska 1,5 mlrd EUR po stopi od 1,32%, a Rumunija će platiti kamatu od 2,04% za 1,5 mlrd EUR na 12 godina - rekao je Radosavljević.

Dodao je da je Srbija mogla da dobije jeftiniju pozajmicu od EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Radosavljević je rekao da, iako se pozajmljena sredstva od MMF-a koriste za podršku platnom bilansu i kursu novčane valute, da se pregovorima moglo izdejstvovati da se upotrebe i za pomoć privredi i da je i sam učestvovao u sličnim pregovorima.

- Tačno je da novac koji se dobije od MMF i EU kao pozajmica nije bez uslova, ali se moglo pregovarati o tome. Problem je što se novac mora trošiti transparentno, a vlast hoće da ga koristi i za izbore - ocenio je Radosavljević.

Ekonomista Dragovan Milićević rekao je da će Srbiju ta pozajmica koštati u proseku godišnje oko 59 mil EUR narednih sedam godina.

- Cena zaduživanja nije visoka, ali Srbija pada u dužničko ropstvo - rekao je Milićević.

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković odbacila je danas kao netačne navode da se Srbija, emitovanjem evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu, zadužila po višoj ceni nego što bi to bilo u slučaju zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija.

Poručila je da bi prikupljanje tih sredstava drugim putem, pa tako i uzimanjem kredita od Međunarodnog monetarnog fonda, imalo mnogo višu cenu.