Izolovana i neizolovana kuća - Uporedni test potrošnje energenata

(Foto: Knauf Insulation)

Rezultati su pokazali da je samo izolacijom fasade i krova, prepolovljena potrošnja gasa i struje, što znači i 50% manje troškova za grejanje.

Zatečeno stanje

Ovaj projekat, jedinstven u Evropi, organizovao je i finansirao Knauf Insulation Mađarska, u svrhu istraživanja realne uštede energije uz pomoć izolacije. Obuhvaćene su dve identične kuće od 100 m2 sa istim brojem članova domaćinstva, u dva susedna mesta. Za projekat se prijavilo 179 porodica, a stručnjaci su odabrali dve, koje nalaze u gradićima Hajdunanaš i Hajdudorog, sedam kilometara udaljene jedna od druge, a na oko 200 kilometara severoistočno od Budimpešte.

Prilikom obilaska obe kuće, stručnjaci za energetsku reviziju su pre početka programa utvrdili da građevine spadaju u kategorije F i G, što su najniži energetski razredi, odnosno potpuno energetski neefikasni objekti, kao i većina nekretnina u Mađarskoj (i u Srbiji :-/ ).

Intervencija

Na jednoj od kuća, urađene su sledeće intervencije:

- Izolovana je fasada pločama kamene mineralne vune FKD-S Thermal debljine 20cm, u sistemu kontaktne fasade

- Na tavansku ploču su postavljene rolne staklene mineralne vune NatuRoll Pro debljine 25cm (izolacija potkrovlja koje se ne koristi).

- Sa ovim debljinama izolacije, kuća je "skočila" u energetski razred A – energetski najefikasniji objekti!

* Primera radi, ako u Srbiji gradite novi objekat, on po Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada mora biti najmanje u energetskom razredu C, što podrazumeva kvalitetnu izolaciju fasade debljine 10-12cm, kao i izolaciju tavanice ili kosog krova u debljini od min 20cm. Ukoliko se radi o energetskoj sanaciji postojećeg objekta, onda je minimum za fasadu izolacija debljine 8cm.

Druga kuća je ostala bez izolacije. U obe kuće je ugrađena oprema kojom je merena potrošnja gasa tokom 6 meseci grejne sezone, za održavanje konstantne unutrašnje temperature objekata od ‎22°C danju i 19,5°C noću. Kuće su softverski povezane sa centrom iz koga se kontrolišu sve promene temperature i efekti mera energetske efikasnosti. Napravljen je i sajt na kome se danonoćno prati potrošnja i uštede energije i energenata u obe kuće, sa učitavanjem novih podataka na svakih pet minuta.

(Foto: Knauf Insulation)

Rezultati

Tokom grejne sezone, u izolovanoj kući u mestu Hajdunanaš, samo na gasu za grejanje uštedeli su oko 600 EUR!

Istraživanje je pokazalo da je porodica koja živiu izolovanoj kući, da bi održala zadatu temperaturu, potrošila za šest meseci, 710 m3 gasa, dok je druga porodica, čija je kuća ostala bez izolacije, morala da potroši čak 1.414 m3 gasa!

- Posle izolovanja kuće, lako je održati stabilnu temperaturu na 22 stepena. Videli ste lepu terasu na ulazu u kuću iz dvorišta – nju smo već dugo želeli, a sada smo je i napravili, i to od para koje smo uštedeli za grejanje u prethodnih nekoliko meseci - kaže domaćica izolovane kuće, Beti Tikaš.

U neizolovanoj kući, u susednom mesu Hajdudorog, tokom grejne sezone samo za gas plaćaju 120 EUR mesečno:

- Značajan deo naših primanja odlazi za grejanje, nešto malo manje leti za struju za hlađenje. Prijavili smo se za ovaj program kako bismo što brže izolovali kuću - kaže Eržebet Jasoi, domaćica neizolovane kuće iz Hajdudoroga.

Nakon završenih merenja u grejnoj sezoni, nastavljena su i merenja tokom leta zbog merenja potrošnje energije za hlađenje. Nakon godinu dana, Knauf Insulation Mađarska je finansirao i izolaciju druge kuće učesnice u istraživanju.

Kamena vuna iz Srbije

Kamena mineralna vuna koja je korišćena za izolaciju fasade uvezena je iz Srbije, a proizvedena u fabrici Knauf Insulation u Surdulici.

- Kamena vuna koju uvozimo iz Srbije je prirodni materijal, paropropusna je, zadržava toplotu, negoriv je materijal a štiti i od buke - navodi Laslo Kanjuk, šef projekta u Knauf Insulation Mađarska.

Reč stručnjaka

Agošton Leđel iz Agencije za energetska merenja Mađarske kaže da je ovim projektom pokazan pravilan način izolacije i istaknut značaj energetske efikasnosti – kroz dierektne uštede u računima za grejanje i povećan komfor stanovanja. Dodao je i da ljudi u Mađarskoj sve više shvataju značaj mera energetske efikasnosti, naročito nakon 2015. godine, kada su nacionalne regulative u toj zemlji značajno pooštrene.

U Mađarskoj postoje fondovi Evropske unije koji sufinansiraju projekte renovacije i energetske sanacije, kao i povoljni bankarski krediti za energetsku efikasnost, zaključuje on.