Kraći rokovi, bolja naplata - počinje primena novog Zakona o stečajnom postupku

Kraći postupak, niži troškovi i bolji procenat namirenja poverilaca, tri su osnovne prednosti koje se očekuju od novog Zakona o stečajnom postupku, čija primena počinje danas (25. januar 2010. godine). Sva tri parametra vrednuje Svetska banka prilikom izrade rang-liste kojom se ocenjuje efikasnost stečajne regulative jedne zemlje.

- Najvažnije izmene koje donosi novi zakon odnose se na skraćenje postupka. Prema prethodnoj normativi, poverioci su mogli da prijave svoja potraživanja sve do nacrta glavne deobe, pa je u praksi bilo problema jer, taman kad pomislite da su primljene sve prijave, pojavi se nova. To onda iziskuje novo rešenje, prijavno ročište, pa se potraživanje osporava ili potvrđuje. Jednom rečju, postupak se vraćao niz koraka unazad. Novi zakon vratio je prekluzivne rokove, što znači da sada sudija, kada donosi rešenje o stečaju, utvrđuje i rokove za sve radnje. Tako za prijavu potraživanja sudija određuje, zavisno od složenosti, 30, 60 ili najviše 120 dana. Uz to, značajnom skraćenju postupka, ali i rasterećenju sudova, doprineće ukidanje stečajnog veća, jer će prema novim pravilama stečaj voditi samo stečajni sudija. Do sada, poverilac je imao pravo prigovora na odluku stečajnog sudije, koju je podnosio stečajnom veću. U 90% slučajeva odluka sudije bila je potvrđena, ali je poverilac mogao da uloži žalbu višem sudu. To znači da su u jednom postupku bile angažovane četiri sudije, što jeste bio "prazan hod". Sada stečaj vodi samo jedan sudija na čije odluke je moguće uložiti žalbu višem sudu u drugostepenom postupku. Sudija sada ima i šira ovlašćenja, pa ukoliko poverilac uloži žalbu na njegovu odluku, u određenom broju slučajeva sudija može i sam da je izmeni, ukoliko oceni da su argumenti validni ili se ispostavi da u momentu odlučivanja nije raspolagao svim činjenicama - objašnjava za "Danas" Vesna Gaćeša, direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Ona podseća da smo do sada na rang listi Svetske banke jako loše stajali zbog visokih troškova stečajnog postupka, ali da je jednim delom tu reč i o neprecizno definisanim pojmovima. Naime, kada preduzeće ode u stečaj i nastavi da radi, pojavljuju se novi računi, koji se knjiže kao stečajni, a zapravo su trošak stečajne mase. Uz to, novim zakonom bitno se smanjuje predujam koji poverilac mora da uplati kako bi pokrenuo stečaj nad dužnikom. Do sada, sudovi su tražili i milionske iznose za koje niko nije mogao da garantuje da će biti vraćeni, pa se većina poverilaca retko odlučivala na taj "poslednji korak". To je jedan od razloga zašto danas u Srbiji postoji više od 70.000 firmi sa blokiranim računima, a više od polovine godinama ne radi. Te firme ostaju "ni na nebu ni na zemlji" jer nema ko da pokrene stečaj. Gaćeša tvrdi da će novi zakon to promeniti, jer se sada predujam određuje u minimalnom iznosu, tek da pokrije osnovne troškove stečajnog upravnika i oglašavanja rokova za stečajne radnje, a prvi novac koji "legne" na račun dužnika, pripada onom poveriocu koji je uplatio predujam.

- Značajna je i promena koja se odnosi na reorganizaciju firme. Do sada, na prvom poverilačkom ročištu, donošena je odluka da li će firma ići u bankrot, prodaju imovine i zaključenje postupka ili će dugove izmiriti kroz reorganizaciju, koja je neka vrsta zastoja stečaja. Prema starom zakonu, stečajni upravnik vršio je nadzor izvršavanja plana reorganizacije, sudija je ostao u postupku, planovi reorganizacije bili su po pravilu na pet godina, a firma je sve to vreme nosila oznaku "u stečaju". Smatram da je novim zakonom uvedena veoma dobra novina, da se sada usvajanjem plana reorganizacije ukidaju sve pravne posledice uvođenja stečaja. U okviru plana bira se novo rukovodstvo preduzeća, firma nastavlja da radi bez oznake "u stečaju", nadležnosti stečajnog upravnika i sudije prestaju, ali ako bilo koji poverilac ukaže da se plan reorganizacije ne sprovodi, to je razlog da se stečaj ponovo otvori - ističe Gaćeša.

I bivši višegodišnji predsednik Trgovinskog, sada sudija Upravnog suda, Stevo Đuranović kaže za "Danas" da je učinjen značajan pomak u stečajnom zakonodavstvu, jer je postupak pojednostavljen, jasnije definisan i nudi veću sigurnost u naplati dugova.

- Čini mi se da je najznačajnija novina uvođenje medijacije kroz kontrolisani proces utvrđivanja obaveza dužnika, čime se izbegava da stečaj predugo traje, jer se kroz parnice utvrđuju potraživanja. Takođe, velika novina je da stečaj može da se zaključi čak i ako se po pojedinim potraživanjima vode parnice, jer se stečajna masa, kao neka vrsta pravnog lica kojom upravlja stečajni upravnik, upisuje u registar koji se vodi kod Agencije za privredne registre. To je posebno značajno u stečajevima gde su srestva od naplate obezbeđena, jer sva potraživanja koja nisu sporna, mogu da se isplate i umesto da stoje na računu i čekaju okončanje tehničkih procesa, stavljaju se u funkciju čime se smanjuju negativni efekti stečaja - kaže Đuranović.

On naglašava da važnu novinu donosi i kompjuterski program koji će u momentu otvaranja stečaja, stečajnom sudiji "izbaciti" listu mogućih stečajnih upravnika, a i sami poverioci mogu da iznesu svoj predlog.

- To će onemogućiti akumulaciju više velikih stečajeva kod jednog upravnika, kao i potencijalnu konekciju između sudije i upravnika - tvrdi naš sagovornik.

Novi zakon ograničio je i mogućnost prava na žalbu u glavnoj deobi, jer je uočeno da se to pravo često zloupotrebljavalo kako bi se postupak odugovlačio. Dešavalo se da poverioci podnesu žalbu "na sve", a da pri tom ne navedu ni osnov niti drugačije argumente. Prema novom zakonu, onaj ko se žali, moraće jasno i precizno da definiše na šta se konkretno žali. Uz to, više neće biti moguće ni da se, opet u cilju odugovlačenja postupka, na samom ročištu podnese zahtev za izuzeće sudije, već će to biti moguće tri dana pre zakazanog ročišta.

Samo za nove postupke

Najveći broj novina koje uvodi novi Zakon o stečajnom postupku primenjivaće se samo na novootvorene stečajeve, dok će oni koji su u toku nastaviti postupak po staroj normativi, ali će neka pravila, koja ne umanjuju prava poverilaca ili dužnika, važiti za sve postupke. Tako, na primer, stečajni upravnici, koji su imali obavezu da jednom mesečno podnose izveštaj o radu Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, sada će to činiti kvartalno. Takođe, i obaveza upravnika da ima osiguranje od odgovornosti biće uvedena za sve sredinom ove godine, a od 2012. upravnici više neće moći da budu u radnom odnosu u stečajnom dužniku.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 25.1.2010.)