Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
I u Hrvatskoj se vode pregovori o uvođenju državnog finansiranja skraćenog radnog vremena
Izvor: Tanjug
Utorak, 26.05.2020.
11:33
Utorak, 26.05.2020.
11:33
Komentari
Ilustracija (Foto: Unsplash/Dimitri Karastelev)
Prema saznanjima Jutarnjeg lista, pregovara se o uvođenju državnog finansiranja skraćenog radnog vremena po uzoru na nemački program državnih naknada za skraćeno radno vreme, Kurzarbeit, koji se pokazao izuzetno efikasnim u zaštiti tržišta rada tokom krize 2009. godine.
Detalji o novim merama hrvatske vlade mogli bi da budu poznati već ove nedelje, piše list.
Jutarnji navodi da ima više razloga zbog kojih će Hrvatska sa postojećih mera finansijske podrške preći na sosptvenu verziju Kurzarbeit-a.
Prvi razlog, kako dodaje, leži u tome što su do sada potrošene dve trećine novca za pomoć preduzetnicima tokom pandemije covid-19, a ostatak će biti potrošen do kraja juna.
Nakon toga država više neće imati tako izdašne fiskalne kapacitete za podupiranje preduzetnika, a vrlo je moguće da će se ekonomska kriza tek oteti kontroli.
Finansijska podupiranje skraćenog radnog vremena je mera koja je fiskalno manje zahtevna, a može da se rastegne na duži period i kombinuje s dodatnim merama za one delatnosti koje su najviše pogođene pandemijom i njenim ekonomskim posledicama.
Drugi razlog može da se tražu u činjenici da je podrška skraćenom radnom vremenu postala perjanica programa finansiranja oporavka Evropske unije, koji je nedavno dogovoren, a težak je ukupno 500 mlrd EUR, ocenjuje list.
Od tog novca, čak bi petina (100 mlrd EUR) trebalo da ode na razne evropske verzije Kurzarbeit-a, pa je stoga hrvatsko pridruživanje panevropskoj akciji zaštite tržišta rada sasvim očekivano, dodaje se u tekstu.
U osnovi Kurzarbeit omogućava poslodavcima da zaposlene pošalju kući, odnosno da im drastično srežu broj radnih sati, dok država tim radnicima sa skraćenim radnim vremenom nadoknađuje veći deo izgubljenog prihoda. Na taj način radnici ostaju zaposleni, a kompanije se ne dovode u situaciju gubitka školovane i vešte radne snage koju bi u sluččju oporavka ekonomskih aktivnosti teško nadomestili ako bi im dali otkaz.
Za nemačkim primerom finansiranja izgubljenih radnih sati krenule su Danska, Švedska i Norveška, i to s vrlo izdašnim podsticajima. Finansiranje skraćenog radnog vremena uvele su i Francuska, Španija, Poljska i Velika Britanija, koja finansira 80% radničke plate do "plafona" od 2.500 funti.
U Nemačkoj analitičari procenjuju da će broj radnika na skraćenom radnom vremenu koji su aplicirali za državnu pomoć u ovoj krizi oscilirati između 3,5 i pet miliona, što je daleko više nego 2009, kad je istu meru koristilo milion i po ljudi.
Zvanične procene nemačke vlade su, ipak, nešto skromnije: očekuju da će se za ovu vrstu podrške prijaviti oko 2,35 miliona ljudi, što će državu koštati više od 10 mlrd EUR.
Tokom krize 2009. godine, stopa nezaposlenosti u Nmačkoj je, zahvaljujući Kurzarbeit-u, čak smanjena od početka recesije do marta 2009, i to sa 7,9% na 7,0%. Prema proceni OECD-a, Nemačka je do trećeg kvartala 2009. godine s ovim programom spasila 200.000 radnih mesta, piše Jutarnji list.
Tagovi:
Hrvatsko udruženje poslodavaca
Vlada Hrvatske
Vlada Nemačke
OECD
šema
pomoć privredi
očuvanje radnih mesta
pandemija
covid 19
korona
koronavirus
virus korona
finansiranje skraćenog radnog vremena
Kurzarbeit
Kurcarbajt
stopa nezaposlenost
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.