Marina Kutin, direktorka Instituta "Goša" iz Beograda - Ključ uspeha je u korektnim poslovnim odnosima

(Marina Kutin)

Institut "Goša" je registrovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću i akreditovana je naučno-istraživačka organizacija u oblasti tehničko-tehnoloških nauka sa osnovnom delatnošću pružanja usluga istraživanja i razvoja u primenjenim naukama, projektovanja u mašinstvu, ispitivanja metala i metalnih konstrukcija i obučavanja kadrova u oblasti zavarivanja. Od svog ustanovljenja 1978. godine pa do 2003. godine, radio je u okviru sistema "Goša" iz Smederevske Palanke, posle čega prelazi na samostalno tržišno poslovanje.

- Institut "Goša" jednim delom smešten je u Beogradu, gde mu je sedište, a drugim delom u Smederevskoj Palanci. Od samog početka svoga rada bavio se pitanjima razvoja privrede i kadrova u privredi. Trenutno imamo 75 zaposlenih, od čega 20 istraživača, među kojima su njih 12 doktori nauka. Institut nikada ranije nije imao ovoliki broj stalno zaposlenih istraživača kao danas, kaže mr Marina Kutin, generalni direktor Instituta "Goša" iz Beograda.

Predstavite nam ukratko vaš Institut, njegov dosadašnji razvoj, šta danas čini okosnicu njegove naučno-istraživačke i poslovne aktivnosti?

(Mehaničko-metalografska laboratorija)

- Od 2003. godine postepeno ali sigurno izrastamo u značajnu naučno-istraživačku ustanovu. Zahvaljujući istraživačkom potencijalu, sertifikovanom sistemu menadžmenta kvalitetom prema standardu ISO 9001: 2000 i akreditovanim laboratorijama za ispitivanje i etaloniranje prema standardu SRPS ISO/IEC 17025:2006, uspešno sarađujemo s privredom. Od 2006. godine posedujemo status ATB, odnosno ovlašćena smo institucija za obrazovanje kadrova u oblasti zavarivanja. Bavimo se multidisciplinarnim istraživanjima u oblasti optimizacije procesa i proizvoda. Najveći potencijal imamo u oblasti mašinskih konstrukcija i velikih tehničkih sistema, znači materijala i specifičnih tehnologija vezanih za materijale i za dijagnostikovanje bilo procesa, bilo proizvoda. Razvoj ovih istraživanja leži u razvoju novih materijala i tehnologija. No, i multidisciplinarnost nam je veoma važna, jer kada radimo optimizaciju procesa svakom segmentu možemo visokoprofesionalno da pristupimo. U Institutu imamo hemičare, fizičare, fiziko-hemičare, elektroinženjere, mašince, metalurge.

U vašem radu posebnu pažnju poklanjate standardima i savremenom načinu poslovanja, koliko su oni važni za uspešno i profitabilno poslovanje, posebno jedne naučno-istraživačke ustanove?

(Metroloska laboratorija)

- Ako hoćete da se bavite privredom, morate njome da se bavite na zaista relevantan način, ako hoćete da se bavite istraživanjem, morate za to da imate odgovarajuće materijalne i ljudske resurse. Mi već 10 godina imamo standard ISO 9001, sve labaratorije su nam akreditovane kod nacionalnog akreditacionog tela. Bavimo se obrazovanjem kadrova u zavarivanju, i za to smo akreditovano trening telo ispred nacionalnog akreditacionog tela od strane Evropske zavarivačke federacije. Kada pružamo usluge privredi, pružamo ih, dakle, na najkompetentniji način. Labaratorije su pokrivene sertifikatima, obrazovanje je pokriveno sertifikatima, a istraživanje i razvoj visokoprofesionalnim i stručnim kadrovima. Od 2007. godine smo kod Ministarstva za nauku akreditovani kao naučno-razvojni institut. Nadamo se da ćemo za godinu-dve imati održiv kapacitet za dostizanje statusa naučne ustanove. Sada nam je najveći problem podmladak. U njega ulažemo, ali za relevantan podmladak trebate da imate adekvatne materijalne resurse. Pri tome ne mislim samo na obezbeđenje sredstava za plate, nego i na obezbeđenje sredstva za potrebnu istraživačku opremu. Naše strateško opredeljenje jeste da sebi obezbedimo potreban broj mladih kadrova, koji će se ovde školovati, koji će u ovoj kući imati punu podršku i u njoj ostajati da rade. Smatram da ovakvo opredeljenje ne sme da važi samo za jedan institut, za jednu kompaniju, već mora da važi za celu našu državu, jer samo razvoj donosi ekonomsku stabilnost i prosperitet.

Zanimljiv je segmenat vaše aktivnosti na polju obrazovanja kadrova u oblasti zavarivanja, na tržištu je evidentan nedostatak dobrih i stručnih zavarivača, recite nam koju reč više o ovoj vašoj aktivnosti?

- Nedostatak zavarivača je evidentan, ne samo kod nas, nego i u celoj Evropi. Pored medicinskih sestara, zavarivači su najtraženije zanimanje u Evropi. Mi u ovoj oblasti obrazujemo i tehnologe i inženjere, a od ove godine počinjemo da radimo i kurs za inspektore. U ovoj oblasti smo, mogu slobodno reći, najrespektabilnija kuća kod nas. Sve se radi po evropskim standardima i normama. U delu tehnologa i inženjera, polaznici dobijaju međunarodno sertifikovane diplome. Trenutno, jedino zavarivači ne dobijaju međunarodno sertifikovane diplome, jer firme koje svoje zaposlene šalju na ovu obuku nisu spremne da plate međunarodnu sertifikaciju. Nadamo se da ćemo u narednom periodu uspeti za sve da obezbedimo međunarodno sertifikovane diplome. Radi se, naglašavam, o veoma kvalitetnim kursevima. U slučaju, recimo, tehnologa i inženjera, fond časova koji ovde dobijaju mnogo je veći nego na 90% doktorskih studija kod nas.

Kojim strateškim pravcima će ići dalji razvoj Instituta "Goša", odnosno šta kažu namere i planovi daljeg poslovanja?

(Hemijska laboratorija)

- Htela bih da naglasim da sami sebe izdržavamo od poslova koje realizujemo na tržištu i da je država, kao naš vlasnik, zbog toga veoma zadovoljna. Od Ministarstva za nauku dobijamo nešto manje od 10% sredstava, dok preostalih 90% ostvarujemo na tržištu. Naše osnovno strateško opredeljenje jeste da oko 50% prihoda obezbeđujemo od projekata prema privredi, a preostalih 50% iz domaćih i međunarodnih fondova i međunarodne privredne saradnje. Privreda nas prepoznaje kao veoma korektnog i respektabilnog partnera. Moram reći da smo sve više respektabilni i u domenu nauke. Imamo zaista velike planove i naše vreme tek dolazi. Ove godine ćemo otvoriti nekoliko novih istraživačkih i poslovnih centara, odnosno našu delatnost ćemo nastaviti da širimo, veću pažnju posvećujući novim tehnologijama i novim oblastima poslovanja. Planiramo i da se više uključimo u oblast zaštite životne sredine. Nastojaćemo i da više participiramo u međunarodnim projektima.

Da se malo osvrnemo na položaj žena u poslovnom miljeu, šta kaže Vaše radno i poslovno iskustvo, kako vidite položaj žena u biznisu i na menadžerskim pozicijama?

- Moje radno i poslovno iskustvo kao žene nije tako čest slučaj. Ja sam mašinac, u mašinstvu je jako malo žena, a u oblasti zavarivanja još manje. Žena je, takođe, malo i na rukovodećim položajima u naučno-istraživačkim ustanovama. U mom poslovnom miljeu, preko 90% su muškarci. Ovo me je pratilo od početka radne karijere. Na ovo sam se postepeno navikavala i kao realnu činjenicu prihvatala. Nikada se zbog ovoga nisam inferiorno osećala. Kada se radi o poslu, uvek sam se trudila da svaki posao bude maksimalno korektno i kvalitetno odrađen. Sebe sam uvek doživljavala kao poslovnu ženu, no muškarci na to gledaju svojim očima. Oni vas uvek prvo vide kao ženu. Zbog ovoga sam se na početku radne karijere osećala povređenom, ali sam se presabrala i prihvatila to kao realnu činjenicu, jer svaki čovek prvo reaguje čulima. Smatram da mi je ovakav način razmišljanja dosta pomogao.

- Sa poslovnim partnerima sam uvek otvorena, korektna, moja poslovna partnerstva traju godinama. Iste takve odnose negujem i u Institutu - maksimalno korektne i profesionalne. Ovi odnosi su, naravno, interaktivni, odnosno zavise od svih nas u Institutu. Svesni smo činjenice da smo svi mi od krvi i mesa, sa svojim manama i vrlinama. Nastojim da svačije vrline podržim, a da mane ne podstičem. To radim i sebi i podstičem druge da to isto čine.

U čemu je ključ uspeha u poslu i u životu uopšte po Vašem mišljenju, koji je Vaš životni i radni moto koga se pridržavate?

- Uvek i sve raditi najbolje moguće! Kada znate šta hoćete, bar orijentaciono, onda stvarate svoju strategiju i plan delovanja. Plan nije nešto, moramo znati, što je 100 odsto ostvarivo. Definisala sam i utvrdila plan svojih životnih ciljeva i bila sam svesna toga da njihova realizacija traži neprestano učenje i iscrpni rad. Moj radni dan , kao i radni dan mojih istraživača i ostalih zaposlenih, ne traje osam sati, traje mnogo duže. Za uspešno bavljenje menadžerskim poslom mora se poznavati i pravo, finansije, menadžment. Mora se neprestano učiti, jer je 21. vek vek dinamičnog razvoja civilizacije, koji se mora pratiti. No, moramo biti svesni toga da ne možemo svi dovoljno brzo da trčimo, te zato moramo optimizovati, unaprediti svoje potencijale i uskladiti ih s potencijalom tima. Svako od nas mora da se trudi da napravi balans između svog racionalnog bića i svog duhovnog bića. Ovaj balans je jako važan za ostajanje u dobroj formi, kako u poslu tako i u životu uopšte.

Radna biografija

Marina Kutin je svoju radnu karijeru, po završetku Mašinskog fakulteta u Beogradu, započela u Poslovnom sistemu "Goša" iz Smederevske Palanke. Uvek je radila na osetljivim i odgovornim mestima, na poslovima tehnologije i tehničke pripreme. U "Goši" je prošla kroz četiri poslovne celine: tri proizvodne fabrike i institut. U oblasti projektovanja tehnologija, uvek je radila i finalnu montažu proizvoda, što je za svakog inženjera, a naročito za početnika, ogroman izazov. Uz rad je neprestano učila, tako da je u oblasti svoje uže specijalizacije, tehnologije zavarivanja, prošla niz domaćih i međunarodnih kurseva i specijalizacija. Magistrirala je i trenutno radi doktorsku tezu. Autor i koautor je šest monografija i oko 60 naučnih i stručnih radova objavljenih kod nas i u inostranstvu, rukovodila brojnim projektima sa privredom. Posle nepunih devet godina rada u proizvodnji prelazi u Institut "Goša", čiji je direktor od marta 2003. godine.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz publikacije "Uspešne poslovne žene Srbije - prvih 50". Knjigu možete poručiti putem sledećih kontakata - PAUN PRESS, Palmira Toljatija 5/1. 11 070 Novi Beograd, tel. 011 260 10 96, 064 275 13 15, e-mail: [email protected])