Koje uslove morate da ispunite da biste uspešno uzgajali borovnicu?

U Srbiji se borovnice uzgajaju oko 15 godina, ali ekspanzija u podizanju plantaža borovnice traje poslednje dve do tri godine. Neki kažu da je biznis profitabilan, drugi kažu da nije, a treći tvrde da će sa borovnicama biti isti slučaj kao sa puževima, aronijom, lešnikom i tartufima. Gde je istina?

Da biste postali uspešan proizvođač borovnice neophodno je da ispunite sledeće uslove, koji se navode na sajtu kompanije ATP Irrigation.

Pažljivo birajte lokaciju sa odgovarajućom nadmorskom visinom, konfiguracijom i ekspozicijom. Mehanička i hemijska analiza zemljišta sa dubine 0-30 cm su neophodni. Kako je borovnica specifična voćna vrsta kojoj pogoduje kiselo i rastresito zemljište bogato humusom, jednostavno ne sme se u startu napraviti greška. Veoma je poželjno da imamo na toj lokaciji obezbeđeno i napajanje električnom energijom.

Ništa manje bitna je i hemijska analiza vode sa stanovišta navodnjavanja. Ovu analizu vode mnogi proizvođači zanemaruju ili je pak zamenjuju sa analizom vode sa stanovišta zdravstvene ispravnosti. Zdravstveno ispravna voda za piće ne znači da je i tehnološki pogodna za navodnjavanje i ishranu borovnice. I treba računati da u punoj vegetaciji moramo imati vode min 30m3/ha dnevno.

Sertifikovan bezvirusni sadni materijal je preduslov da biznis bude profitabilan. Na tržištu se pojavljuju sadnice različitih cena i razičitog kvaliteta. Najjeftinije sadnice su one koje su 100% zdravstveno ispravne. Jednostavno, obiđite nekoliko plantaža različite starosti, uverite se lično u rezultate i proverite sa najuspešnijim uzgajivačima gde su kupili sadnice.

Odabir sortimenta je od izuzetnog značaja. Lokacija i orjentacija terena, nadmorska visina, kao i konkurentna prisutnost na tržištu su neki od parametara koji određuju za koju sortu bi trebalo da se odlučite. U Srbiji je uglavnom zastupljen stariji sortiment poput sorti Duke, Huron, Liberty, Aurora, Eliot, Blue Crop. Duke je i dalje najzastupljenija i za sada nainteresantnija sorta za naše proizvođače borovnica, jer mu je vreme dospeća u periodu vakuuma na tražištu, kada Španci i Francuzi završavaju berbu, a Poljaci još nisu započeli svoju berbu. To je period od početka juna do početka jula.

Proizvođači u Srbiji bi trebalo da počnu da razmišljaju o uzgoju novih sorti borovnice, a po vremenu dospeća i srednjih i kasnijih sorti, da bi bili prisutni na tržištu duži vremenski period. Dva su razloga za ovu preporuku. Prvi, proizvođači u Španiji su masovno sadili sortu Duke i došli su do hiperprodukcije, što im u momentu zagušenja na tržištu obara cenu za Duke. Sa druge strane Poljaci imaju zastareli sortiment, a trendovi svetskog tržišta se menjaju, potrošač postaje sve zahtevniji u pogledu kvaliteta i ukusa voća koje konzumira u svežem stanju i ko bude brzo prihvatio nove sorte imaće prednost na tržištu.

Raspoloživa literatura je oskudna, a ne postoje ni rezultati praćenja proizvodnje na nivou bar oko 10 godina, gde bi neko mogao sa sigurnošću da tvrdi koja tehnologija daje najbolje rezultate u proizvodnji. Dolazimo i do veoma bitne stavke, a to je odabir stručnog savetnika i saradnika. U praksi uzgoj borovnice edukacijom putem interneta nije se pokazao kao dobro rešenje. Podatke sa interneta treba znati koristiti i treba znati gde su vršeni eksperimenti ili gde je praćena proizvodnja