Neka "lekovita" sredstva mogu da naškode - niko ne kontroliše dijetetske preparate

U Srbiji niko ne kontroliše dijetetska sredstva kao što su preparati za mršavljenje, preparati na bazi bilja ili vitamini. Prilikom registracije ne proverava se njihov sastav, već samo higijenska ispravnost. Posebno je problematično što ni njihovo reklamiranje, takođe, niko ne kontroliše, kaže za "Blic" Vukosava Stevanović, farmaceut i član organizacije "Farmaceutsko jezgro".

Država je 2004. godine donela Zakon o lekovima, kojim se definiše šta je lek, a šta dijetetski proizvod, odnosno pomoćno lekovito sredstvo, kako su se do tada zvali brojni preparati poput sirupa protiv kašlja, vitaminskih preparata i onih za mršavljenje.

- Nažalost, dijetetska sredstva, u koja se ubrajaju svi preparati za mršavljenje i razni vitaminski preparati, niko ne kontroliše. Prilikom njihove registracije proverava se samo higijenska ispravnost. Koje su supstance unutra i da li išta od toga pomaže, niko ne zna - kaže Stevanović.

Iako se ovi preparati inače proveravaju u regionalnim zavodima za javno zdravlje, većina proizvođača ili uvoznika tih preparata, kako navodi naša sagovornica, nema sertifikat ispravnosti cele serije proizvoda.

- Najveći broj proizvođača sam donese uzorke. Ali, ovakvom analizom samo se potvrđuje ispravnost tog uzorka, ali ne i cele serije proizvoda - ističe Stevanovićeva.

Ovu tvrdnju potkrepljuje i primer od prošle godine, kada je ustanovljeno da čaj za bebe sadrži salmonelu. Da je rađena analiza, kako kaže Stevanovićeva, ispravnost cele serije čaja bila bi poznata, čime bi se sprečilo da se takav preparat nađe u prodaji. Ovako, za neispravnost proizvoda saznalo se tek kada je jedno dete dobilo salmonelu.

Procedura nalaže da, kada se takav proizvod uvozi u našu zemlju, na carini uzmu uzorke. Ukoliko je proizvod ispravan, pušta se da uđe u zemlju i odmah stavlja u promet, što po oceni farmaceuta nije dobro.

- Mnogi uvoznici nemaju sertifikate ispravnosti. Međutim, veledrogerije su dužne, ukoliko nemaju sertifikat od proizvođača, da urade analize cele serije proizvoda. Često ni oni to ne urade, iako su, kao i proizvođači, odgovorni za ispravnost serije - objašnjava Stevanovićeva.

Dodatan problem, kaže ona, jeste reklamiranje ovih proizvoda.

- Postoji zakon koji zabranjuje da se ovakvim dijetetskim preparatima pripisuju lekovita sredstva, a kazna iznosi i do tri miliona dinara. Međutim, u praksi ovaj zakon niko ne primenjuje. Reklamiraju sve i svašta, a ljudima ne objašnjavaju da prekomernim korišćenjem nekih preparata mogu da oštete zdravlje. Tako, naprimer, biljne kapi "vendoksin" koriste se za bolju cirkulaciju. Registrovane su kao dijetetski proizvod, a pripisuje im se i lekovito svojstvo. Međutim, niko ne kaže da ove kapi sadrže i dve biljke gavez i repun i da zbog njihovog negativnog efekta postoje ograničenja u upotrebi - kaže Stevanovićeva.

Isto tako, vitamin C od 1.000 miligrama trebalo bi da bude registrovan kao lek, a ne dijetetski proizvod, zato što sadrži više od 500 miligrama, odnosno preporučene dnevne doze C vitamina.

- Malo ko od sugrađana zna da ukoliko ima problema sa bubrezima, koristeći svakodnevno vitamin C od 1.000 miligrama može pospešiti stvaranju kamena u bubregu - kaže sagovornica "Blica"

Loše informisanje potrošača

U Srbiji ne postoji zvanični sajt koji bi upozoravao građane da se neki lekovi ili dijetetski proizvodi povlače sa tržišta zbog neželjenih dejstava. Američka agencija za lekove takva obaveštenja ima i za građane i za zdravstvene radnike. Tako su nedavno obavestili građane da ne koriste prečesto "paracetamol". Došli su do zaključka da je 30 odsto transplantacija jetre u Americi direktno vezano za preteranu upotrebu "paracetamola", kaže Vukosava Stevanović iz "Farmaceutskog jezgra".

Lekovi se proveravaju bolje nego preparati

Agencija za lekove je u utorak (26. januar 2010. godine) saopštila da se zbog neželjenih reakcija, koje mogu da dovedu i do srčanih problema, lek "reductil" povlači sa tržišta. Kako je "Blicu" rečeno u Agenciji, kada se neki medikament registruje, to ne znači da se taj lek više ne prati. Tako su ustanovljena i neželjena dejstva leka "reductil".

Inspektori za lekove i medicinska sredstva Ministarstva zdravlja nadležni su za kontrolu legalnog lanca snabdevanja, dok je za ilegalnu trgovinu nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ukoliko inspektori posumnjaju u autentičnost nekog leka, on se šalje na analizu u Agenciju za lekove. Ako se pokaže da je sumnja opravdana, obaveštava se MUP Srbije.

Svaki legalan lek na srpskom tržištu, koji je tu proizveden ili se uvozi, mora da prođe registraciju u Agenciji za lekove, a za svaku njegovu sledeću proizvedenu seriju obnavlja se registracija. Kako kažu u Agenciji za lekove, u tom slučaju uzima se precizan broj uzoraka koji je potreban za kvalitativnu i kvantitativnu analizu, a jedan broj uzoraka od svake serije ostaje u Agenciji za eventualne naknadne analize.

Dešava se i da serija lekova koju je uvezao ovlašćeni uvoznik ne ispunjava evropske i svetske standarde, pa se ona odbija i za nju se ne može izdati dozvola. Ta serija lekova ne može da se nađe na tržištu Srbije, jer stoji na granici sve dok analize ne budu gotove.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 28.12.2010.godine)