Srbija zbog monopolista na 131. mestu na svetu - izveštaj Svetskog ekonomskog foruma o slobodi tržišta i korupciji

Loš ambijent za obavljanje poslova na tržištu, loša infrastruktura, neadekvatna antimonopolska politika, poražavajuće su ocene iz istraživanja Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma o uslovima poslovanja i konkurentnosti u Srbiji. Nadležna ministarstva tvrde da su na dobrom putu da isprave nedostatke, te da bismo u narednom rangiranju mogli da napredujemo i za 20 mesta. Ekonomisti, opet, ocenjuju da se promene moraju odvijati brže.

Prema istraživanju Svetske banke o uslovima poslovanja i vođenja biznisa za 2010. godinu, Srbija se našla na 88. mestu na listi od 183 zemlje. S druge strane, prema podacima izveštaja Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je na 93. mestu od 133 države. Ukupan indeks naše zemlje je prema ovom izveštaju 3,8, pa je Srbija tako pala na 93. mesto sa 85, na kojem se nalazila prethodne godine.

Kako stoji u ovom izveštaju, najproblematičniji faktori za poslovanje u Srbiji su korupcija, politička nestabilnost, pristup finansijama, neefikasna državna birokratija i inflacija.

Srbija je, primera radi, na 122. mestu po kvalitetu celokupne infrastrukture. Loši smo i prema razmeri dominacije na tržištu, gde smo na čak 131. mestu od 133 države, dok smo po efikasnosti antimonopolske politike na 130. mestu.

Andreja Marušić iz vladine jedinice za sprovođenje sveobuhvatne reforme propisa kaže da je do sada Vlada usvojila 212 preporuka za izmenu propisa koji komplikuju poslovanje.

- Među značajnijima su preporuke da se od 2010. godine finansijski izveštaji predaju samo na jednom mestu u Agenciji za privredne registre, da akti Poreske uprave koji se primenjuju na treća lica moraju biti objavljeni na internet strani Poreske uprave, a vrlo je značajna i usvojena preporuka da se propiše institut samoprijavljivanja u poreskom postupku - navodi Marušićeva.

Ona dodaje da bi svi navedeni podaci u određenim oblastima koje meri Svetska banka trebalo da ima za posledicu poboljšanje rejtinga Srbije u 2010. i 2011. godini za najmanje 20 pozicija.

- Što se tiče građevinskih dozvola, novi Zakon o planiranju i izgradnji je tek stupio na snagu, tako da će se njegovi efekti tek pokazati u 2011. godini, kao i u oblasti stečajnog postupka, gde je takođe usvojen nov Zakon o stečaju koji bi trebalo da ubrza i pojednostavi proceduru - ističe Marušićeva.

Kada su problemi oko monopola u trgovini i dominacije na tržištu u pitanju, i u Ministarstvu trgovine kažu da je problem ležao u lošim propisima.

- Komisija za zaštitu konkurencije je mogla da utvrdi postojanje dominantnog položaja, ali nije mogla to da kazni u praksi. Izmenama Zakona o zaštiti konkurencije komisija sada ima mnogo šira ovlašćenja. Može da izvrši pretres poslovnih prostorija ili da zatraži dostavljanje sve potrebne dokumentacije. Njegova primena počela je 1. novembra, pa još nemamo pune efekte ovog zakona - ističe Nebojša Lazarević, pomoćnik ministra trgovine.

On dodaje da je sada na Skupštini da što pre izabere nove članove ove komisije kako bi ona što pre počela efikasno da radi.

Ekonomista Aleksandar Stevanović ističe da je bilo pomaka u proteklom periodu, ali da ima još puno prostora za poboljšanja, te da se sve radi vrlo sporo.

- Na primer, što se putne infrastrukture tiče, tempo kojim gradimo je veoma spor s obzirom na to da već imamo obezbeđene kreditne linije i uglavnom rešeno pitanje vlasništva. S druge strane, kada je reč o drugim vidovima infrastrukture, o internetu i telefoniji, tu ne zaostajemo mnogo - objašnjava Stevanović.

On dodaje da i kad je o birokratiji reč ima pomaka, ali da sve ide jako sporo.

- Mnogo toga još može da bude pojednostavljeno, ali mnogo vremena treba da prođe da se vidi čemu služi državna birokratija - smatra Stevanović.

Kako saznaje "Blic" od Andreje Marušić, u planu je da se sve preporuke jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa usvoje i sprovedu do kraja juna 2010. godine.

Osim završetka "giljotine propisa", u 2010. godini je takođe planirano da se na nivou Vlade oformi stalno telo (jedinica za SRP je privremeno telo Vlade) koje će se baviti analizom efekata propisa i konstantnim praćenjem administrativnih barijera za poslovanje kada je reč o propisima koji tek treba da se usvoje. Da se ne bi desilo da se ponovo uvode prepreke i ograničenja koja su ukinuta tokom rada SRP-a. To rešenje je slično onom koje postoji u svim državama članicama EU kao i u samoj Evropskoj komisiji na nivou EU.

Zadaci za 2010. godinu

Od preporuka čije usaglašavanje sa ministarstvima je planirano za 2010. najveće uštede donose preporuke:

- da se uspostavi jednošalterski sistem za prijavu i odjavu zaposlenih (ušteda od 15 mil EUR godišnje) jer se sada prijave predaju na tri šaltera i to u RZZO, Fondu PIO i NSZZ.

- da se uplata pazara više ne obavlja dnevno nego jednom nedeljno (39,4 mil EUR)

- da se ukine firmarina za privredne subjekte koji nisu otpočeli poslovanje (oko 1 mil EUR)

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 1.02.2010.)