Pad kupovne moći građana Hrvatske - Mikropreduzetnici u problemima

Hrvatska se oslanja na turizam i doznake svojih građana iz inostranstva, ne vodeći računa o razvoju proizvodnje, pa je to jedan od očiglednih razloga za pad kupovne moći njenih stanovnika, piše portal 24sata.hr.

Rumuni su dosegli 79% kupovne moći Evropljana, 13% više od Hrvata. Crnogorci su došli na 60% kupovne moći EU, dok Srbija i Bosna i Hercegovina nisu došle ni do polovine evropske kupovne moći.

Na čelu po potrošnji u Uniji nalaze se Nemačka i Luksemburg. Hrvatsku je pretekla i Turska sa 68%, zemlja koja osim ekspanzivnog turizma ima i razvijenu industriju koju će ojačati Volkswagenova mega fabrika.

Mađarska i Grčka nešto su jače od Hrvatske, dok je iza nje jedino Bugarska, ali je pitanje do kad će tako ostati, s obzirom na to da je već počela "kataklizma turizma".

Razlozi zaostajanja, navodi portal, su očigledni: Hrvatska se oslanja na turizam i doznake građana iz inostranstva, ne vodeći računa o razvoju proizvodnje, niti o racionalizaciji javnog sektora.

- Sada ćemo platiti visoku cenu te pasivnosti i sklonosti rentijerstvu, a ne preokrene li iduća Vlada trend, zaostajanje će sigurno biti nastavljeno - navodi portal.

Udruženje Glas preduzetnika (UGP) prozvalo je odlazeću Vladu za nedopustive propuste u pravilima za nastavak mera pomoći preduzetnicima.

- Šta to rade Vlada RH i Andrej Plenković? Čini se kao da se igraju sa sudbinama građana, proizvoljno određujući kriterijume, žonglirajući brojkama, ubacujući i izbacujući pojedine preduzetnike iz mera koje njima čine razliku između poslovanja i propadanja - kažu u UGP-u.

Vlada je, pojašnjavaju, opet pokazala da ili ne razume ili ih nije briga za mikropreduzetnike, koji čine okosnicu hrvatske ekonomije.

- Pre izbijanja korona krize preduzetnici početnici i žene preduzetnici su se pripremali za likvidaciju preduzeća, jer još nemaju dovoljno prihoda za plaćanje doprinosa iz i na plate direktora. Kako čujemo, sad su dobili razlike za uplatu i u nedostatku podrške sad, nakon krize, očekuje nas pomor mikropreduzetnika, što će imati dalekosežne negativne posledice na našu ekonomiju - upozoravaju.

Dodaju da se, dok se za firme koje imaju više od deset zaposlenih pregovara sa sindikatima i traže rešenja, mikropreduzetnici puštaju da propadnu.

- Smatramo da bi svi preduzetnici koji imaju do 10 zaposlenih trebalo da dobiju podršku za očuvanje radnih mesta ako im je promet pao više od 50% - kažu u udruženju.

Nova u nizu diskriminacija, tvrde, u vezi je sa "skraćenom radnom nedeljom" koja važi samo za firme koje imaju više od deset zaposlenih.

- Na ovaj način izostavljeni su mikropreduzetnici kojih ima najviše. Podsetimo samo kako upravo mikro i mali preduzetnici čine čak 50% ekonomije i zaposlenih - kažu u udruženju i prognoziraju da im se ne piše dobro ako se tako nastavi.