Ukinuta obaveza pravdanja troškova prevoza zaposlenih

Ministarstvo finansija je 3. juna donelo preporuku prema kojoj se trošak prevoza koji nije dokumentovan odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom priznaje kao rashod u poreskom bilansu, shodno Zakonu o porezu na dobit pravnih lica.

To zapravo znači da preduzeća više neće morati računima od karte u javnom saobraćaju ili goriva da pravdaju troškove prevoza radnika do posla, kako bi ostvarili pravo da ne plaćaju porez, bez obzira na to na koji način oni dolaze na posao, piše Politika.

I sami zaposleni ubuduće neće imati obavezu da sakupljaju računa iako je, kako podsećaju u Savezu samostalnih sindikata Beograda, izmenama Zakona o porezu na dohodak građana iz decembra 2019, predviđeno da naknada troškova za prevoz mora da bude dokumentovana, pa su radnici morali da imaju fiskalni račun sa kioska o uplaćenoj kartu za javni prevoz ili račun za gorivo ako su dolazili na posao svojim automobilom.

– Odgovarajuće računovodstvene isprave su jedino merodavne, a ne računi. Naknada za troškove prevoza neoporeziva je do sume od 3.988 dinara, pa se opštim aktom: dopunom postojećeg ili nekim novim, kao računovodstvene isprave za isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada u novcu mogu utvrditi: pojedinačni obračuni za zaposlene koji sadrže obračun sa podacima neophodnim za isplatu (ili zbirni spisak zaposlenih sa obračunima koji sadrže podatke neophodne za isplatu), izvodi banke (ako se isplata ostvaruje na tekući račun), nalozi blagajni za isplatu potpisani od zaposlenih (ako se isplata obavlja u gotovom novcu) – nabrajaju u Savezu samostalnih sindikata Beograda.

Da nije postojala nijedna zakonska odredba koja je zaposlene donedavno primoravala da na takav način pravdaju troškove dolaska i odlaska na posao pre nekoliko meseci podsetio je i Sindikat pravosuđa Srbije, koji je čak uputio molbu Vrhovnom kasacionom sudu za objavljivanje stava o pravdanju putnih troškova zaposlenih. Iz ovog sindikata poručuju da je pravdanje troškova prevoza bila besmislena obaveza, a tadašnje mišljenje Ministarstva finansija o pravdanju tih troškova neobavezujuće.

– Dobro je da je to pravilo ukinuto, jer zaposleni ionako nisu uopšte bili dužni da prikupljaju račune za dolazak i odlazak sa rada. Imali su pravo na putne troškove, u skladu sa zakonom, bez obzira na to da li su dolazili na posao peške, na metli ili se teleportovali... To pravo im je priznato samim prisustvom na poslu, što proizilazi i iz ranije presude kasacionog suda – kaže Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa, posećajući da nije bilo potrebe ni da zaposleni podnose zahteve za isplatu putnih troškova, što se u praksi nažalost dešavalo.

– Prethodno mišljenje Ministarstva finansija o pravdanju tih troškova samo je stvorilo više obaveza radnicima, ali i dodatni posao računovođama ukoliko su proveravali račune koje su im zaposleni dostavljali – podseća predsednica Sindikata pravosuđa.

Neoporeziva osnovica koja se usklađuje 1. februara svake godine sada iznosi 3.988 dinara. Svi zaposleni imaju pravo na tu naknadu, bez obzira na to koji način dolaze na posao: da li autobusom, sopstvenim vozilom, sa komšijom, peške... Ipak, poslodavac može da traži da se računi donesu ili da javnom prevozniku uplati karte. Za isplaćene naknade preko neoporezivog iznosa, to jest deo naknade koji prelazi iznos od 3.988 dinara, poslodavac je dužan da obračuna i plati porez na zarade po stopi od 10%.