Rad od kuće firma treba da reguliše u skladu sa zakonom - Prava i obaveze poslodavca

Raditi od kuće ili iz kancelarije i dalje je goruće pitanje, s obzirom na situaciju sa virusom korona, koja je ponovo akutuelizovana u našoj zemlji. Upravo o ovome govorilo se na vebinaru koji je Francusko-srpska privredna komora organizovala sa članom Zajedničkom advokatskom kancelarijom Marić & Mujezinović u saradnji sa Kinstellar.

Dragana Bajić, managing associate u ZAK Marić & Mujezinović u saradnji sa Kinstellar, izjavila je da smo svi učestvovali u jednom masovnom eksperimentu i da se ispostavilo da je ovakav model efikasan.

- Efikasnost je na zadovoljavajućem nivou, pa mnogi razmišljaju da ovaj model rada postane dominantan, jer to donosi veliku uštedu, a i najbolja je preventivna mera zaštite od širenja korona virusa - navela je.

Međutim, sada je akcenat i na tome kako će ovaj rad biti uređen, s obzirom na to da Uredba o organizovanju rada od kuće više ne važi, od kada je ukinuto vanredno stanje. Tu bi poslodavci trebalo da konsultuju član 42. Zakona o radu.

- Da bi zaposleni radio od kuće mora se zaključiti ugovor o radu ili aneksirati postojeći ugovor. Potrebno je regulisati trajanje radnog vremena, kao i raspored radnog vremena u toku dana. Ovde se može biti fleksibilan, te, na primer, u okviru redovnog osmočasovnog okvira odrediti obavezujuće vreme u koje neko mora da bude uz računar i telefon, a za ostale sate dozvoliti fleksibilnost i da ne mora odmah da se reaguje, a kako bi se uvažilo da u uslovima rada od kuće zaposleni mora da se brine o deci, pripremi ručak, prošeta pas i slično - rekla je Bajićeva.

Napomenula je da je propisano da treba urediti i nadzor rada i kvaliteta rada. Preporuka je da se u aneks unesu jasna pravila, odnosno da se odredi način ka koji će se ovo obavljati.

- Nikako ne bi trebalo zadirati u privatnost zaposlenog, pa video nadzor nije rešenje. Dobra ideja je da se uvede obaveza izveštavanja o radu kako bi rukovodioci mogli lakše da prate rad zaposlenog i da imaju određenu kontrolu nad procesom rada - rekla je.

U aneksu ugovora potrebno je i navesti šta je sve od sredstava za rad dato zaposlenom na upotrebu, ukoliko je to obezbedio poslodavac.

Dragana Bajić je istakla da se u ovoj situaciji nameće i pitanje kako nadoknaditi troškove zaposlenom, kada je reč o internetu, fiksnom telefonu, ukoliko su oni izazvani radom od kuće.

- Dobro bi bilo odrediti paušalni iznos, ali treba imati na umu da se i on oporezuje - navela je.

Istakla je i da zaposleni u ovoj situaciji nema pravo na naknadu za prevoz, a kada je reč o troškovima za hranu, ne postoje jasne smernice.

- Propisi će morati da se dopunjuju, kako bi se izbegle nedoumice i problemi u praksi, jer sada je izvesno da će rad od kuće postati uobičajen model rada za mnoge - istakla je.

Takođe nije sasvim jasno ni pod kojim uslovima bi poslodavac mogao da nudi aneks ugovora za rad od kuće uz pretnju otkazom, ukoliko zaposleni odbije aneks.

- Zakon o radu nam omogućava da nametnemo zaposlenima izmenu uslova rada u nekoliko situacija, a između ostalog i u slučaju premeštaja na druge odgovarajuće poslove i premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca i postavlja se pitanje kako promenu koja podrazumeva rad od kuće podvesti pod jednu od te dve situacije. Svakako je najlakše zaposlenima ponuditi rad od kuće na dobrovoljnoj osnovi, ali se može očekivati i da to neće baš svima odgovarati - pojasnila je.

- Do sada je rad od kuće bio benefit, a sada se posmatra kao model rada, pa se javljaju problem i situacije koje nisu testirane - navela je Bajićeva.

Učesnik je bio i Lazar Lešnjak iz Zaštite na radu i zaštita životne sredine Beograd doo, istraživač i stručno lice u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite od požara i zaštite životne sredine.

Složio se da je nejasno koje su obaveze poslodavca o bezbednosti i zdravlju radnika kod kuće, jer poslodavac nema neposrednu kontrolu radnog mesta zaposlenog.

Istakao je i da su mnogi zaposleni zbog boravka kod kuće imali probleme da se ponovo prilagode poslu na radnom mestu, kada je došlo do povratka, pa su se dešavale i povrede.

- Problemi sa radom od kuće se ogledaju se u tome što taj rad može da se oduži na ceo dan, odnosno na duže vreme nego što je na radnom mestu. Takođe, rizici koje poslodavac ne može da kontroliše mora da proceni u domu zaposlenog su električna instalacija niskog napona, gasna instalacija, samo uređenje radnog prostora i oprema za rad koju zaposleni mora da koristi - napominje Lešnjak.

Kada je reč o zaposlenima koji su pozitivni na koronavirus, Lazar Lešnjak napominje da moraju da obaveste poslodavca, koji će potom obavestiti epidemiologa. U praksi epidemiolozi traže da im se dostave i imena svih onih koji su sa zaraženim bili u kontaktu više od 15 minuta, na udaljenosti manjoj od metar, što može da predstavlja problem.

- Zaposleni potom dobijaju rešenje o izolaciji, a ako nakon određenog vremena nemaju simptome, vraćaju se na posao. U velikom broju slučajeva test nije ni bio potreban za druge zaposlene u ovoj procedure - rekao je i dodao da firma može da plati testiranje, ali da nije u obavezi.

Istakao je i da bi poslodavac trebalo aktom da definiše preventivne mere koje moraju da se poštuju (na primer, obavezno nošenje maske), a da se propiše i da kršenje takvih mera predstavlja povredu radne discipline zbog koje može da usledi disciplinska mera, pa čak i otkaz.

- Što se tiče preventivnih mera radi zaštite od korona virusa na radu za sada je sve na nivou preporuka, a sledeće nedelje očekujemo jasnija pravila i obaveze poslodavaca -rekao je Lešnjak.

Na kraju je pomenuto i da su neka istraživanja pokazala da rad od kuće može da izazove socijalne i psihičke posledice, ali i manjak kreativnosti i inovativnosti, dok je sa druge strane rad od kuće odlična mera prevencije i zaštite od širenja COVID 19. Zbog toga vredi razmotriti mogućnost kombinovanja - određenim danima rad u kancelariji, a određenim od kuće.