Uspešna saradnja Pantelić Hladnjače i proizvođača jagoda

Srpski voćari decenijama važe za izuzetne proizvođače. Nekada rod beleži rekord a nekada i podbaci, što ne zavisi uvek od samih poljoprivrednika.. Na terenu sve češće uviđamo da kvalitet srpskom voću ne manjka. Ipak, tržište biva specifično, te se dešava da izvoznici od države do države imaju potpuno različite zahteve po pitanju potražnje sočnih plodova. U jednom se slažu svi, da nam ni najbolji ni najeftiniji proizvod ne znače ništa ako nemamo siguran otkup. Braća Pantelić iz Ratine kod Kraljeva zasnovali su svoje plantaže jagode, sagradili hladnjaču i "vezali" svoje kooperante ugovorima. Kako kažu, svima je u ovoj priči dobro jer ih vezuje interes.

Prvi problem je bio stići maksimum neke proizvodnje. Sto tona jabuka po hektaru nije nepoznanica. Trideset tona maline ili jagode, moguće je takođe dostići. Međutim da bi imali maksimum trebaju nam dva dovoljno dobra razloga da nemilice ulažemo u budući profit - tržište i stabilna cena. Srbija nikako da izađe iz tranzicije, oscilacija, neukih voćara i učenih prevaranata. Ekonomija od njive do novčanika vodi najčešće preko hladnjača i kooperativa. Da ne mogu jedni bez drugih shvatili su braća Pantelić koja u sklopu svog gazdinstva i kompanije poseduju i hladnjaču, piše Agrobiznis magazin.

Ovo je šesta sezona prijema raznolikog voća. Dejan Bošković, sručni saradnik Hladnjače Pantelić zadužen za logistiku kooperanata na terenu,kaže da su pronašli interes i zajednički jezik na najednostavniji način.

- Ovo je šesta godina kako radimo. Iz godine u godinu se širila mreža kooperanata. Naše nije samo prijem gajbica. Kako je interes voćara da imaju viši kvalitet i bolji rod i nama je interes da dobijemo plod koji lako plasiramo na tržište. Mi nismo velika hladnjača, ali smo već uspeli upravo kvalitetom i u lošijoj godini da stvorimo poverenje i prema kupcima i dobavljačima. Otkupljujemo jagodu malinu, borovnicu, višnju… Naša baza je kraljevački okrug, ali smo ušli i na tržište otkupa u Aleksandrovcu, Trsteniku, Jošaničkoj banji koja sve više širi plantaže bobičastog voća. Imamo nešto preko hiljaduvdestitine kooperanata. To je broj koji se iz sezone u sezonu uvečava - ističe sagovornik.

Hladnjača je osposobljena za duboko zamrzavanje i čuvanje voća, povrća i mesa, kapaciteta 3.000 tona u četiri komore. Odavde se klasirano voće distribuira na lep spisak adresa u inostranstvu, ali da bi stigli do tamo bilo je neophodno steći poverenje preko hiljadu i dvestotine kooperanata, to znači siguran otkup i dogovorena akontna cena.

- Broj kooperanta sa kojima radimo jasno govori da zaista želimo da zadržimo ali i proširimo ovu priču. Od početka izgradnje hladnjače nismo kao menadžment imali cilj samo našu dobit. Nama je interes visok kvalitet i količina, jer na taj način kalkulišemo naš profit. Sa otkupom nismo imali problema ni u prethodnim godinama. Krenemo sa akontnom cenom. Voće isplaćijemo na sedmičnom nivou. Na kraju sezone vršimo doplatu. To je poslovna politika od koje nismo odustajali. Naša cena u otkupu uglavnom bude nešto više od ostalih ponuđača - kaže Bošković.

Jedan od glavnih izazova u prehrambenoj industriji su efikasna kontrola, eliminisanje bakterija i bilo kavih nus pojava. Setrifikati su samo delić u celoj priči.

Zapravo sve počinje na proizvodno oglednim parcelama kod Pantelića. Plantaže su savršene, očekivani rod ako posluži vreme premašiće sva očekivanja, kod njih ali i kod kooperanata, jer je i godina na ruku proizvodnji jagode, izuzimajući poslednjih desetak dana u maju. U ovoj hladnjači rade mahom mladi ljudi, donedavni akademci, željni novih znaja ali prenošenja onog što su savladali. U vreme koronavirusa, ovi mladići su špartali do plnataža svoji kooperanata. Ovo potvrđuje i Stefan Miljaković, stručni saradnik zadužen za logistiku na terenu.

- Od početka marta smo na terenu. Malo smo bili skeptični zbog izizetno blage zime i kasnog martovsko-aprilskog snega. Međutim sve to nije ostavilo nikakve posledice po jagodu, koja nam je prva stigla u hladnjaču. U vreme koronavirusa gotovo svakodnevno smo pratili stanje na terenu. Da bismo uspeli što bolje da odgovorimo stručnom zadatku, visoke standarde i sve neophpdne mere i nove tehnologije smo prvenstveno ogledom odradili na našim plnatažama u okviru hladjnjače na 10 hektara. Smatram da su i naši kooperanti odgovorni, jer je i njima interes da stvorimo prinos i kvalitet koji će u punoj kondiciji odgovoriti svim problemima, pa čak i ovoj kiši koja nije popularna u berbi - kaže Stefan.

Miloš Petrašinović iz Vrnjačke Banje, ugostiteljstvo je zamenio proizvodnjom jagoda. Prvo poljoprivredno iskustvo, prva godina rada, prvi otkup. Osmeh otkriva da nije pogrešio, kada je kraljici turizma rekao zbogom.

– Znate kako, nije bilo jednostavno… Prvo malo sam se umorio od visokih aršina i niske zarade u turizmu. Drugo ova dedovina više nije mogla da podnese troškove održavanja. Čuo sam za ekipu iz Pantelića seo sa njima, dogovorio se i nisam se pokajao. Malo je bilo frke da li ću uspeti, nisam ni saksiju u životu zalio. Ma ovo je potpuno novo ali nadam se odlično iskustvo. Umeo sam i deset puta da pozovem ako mi se nešto na učini sumnjivo. Odlična su ekipa, stvore se kada god treba. Poštujem savete i vidite kako izgleda, odlično je! Radujem se kao malo dete… Mislim da ću narednu sezonu dočekati sa još 50 ari, težim ka hektaru pod jagodom. Ima i nešto maline gore više ka Goču, videćemo ako sve stigne do roda. Ovde je najveća opasnost grad… Da stvarno sam zadovoljan. Što se tiče repromaterijala i cene takođe sam zadovoljan -kategoričan je.

I ovde se ne završava priča. Sve ovo me podsetilo na neka ne tako davna vremena postojanja PKB kada je uz kooperante stvarao imperiju. Oni su kao glavni stub nosili sve prodaju, uvoz, izvoz, savet struku, nabavku reprometerijala i sve to kroz robu…

Struka je u ovoj priči sveto slovo. Milošu i njegovim kolegama naročito početnicima svi imputi proizvodnje su priličan trošak, tako da su u saradnji sa takođe mladom apotekom Zemljak napravili dalju kooperantsku priču. Bojan Miletić, kaže da je i njima kao takođe mladoj firmi značajno da imaju sigurnu luku i dobru plovidbu.

- Mi smo se u ovu priču uključili pre tri godine. Naše je da za hladnjaču Pantelić i njihove kooperante obezbedimo svu potrebnu logistiku u repromaterijalu i punoj agrotehnici. Cene nismo uvećavali, čak za neke preparate znam da su jeftiniji kod nas. Sve što je neophodno isporučujemo im na početku sezone, ili tokom sezone, kako im šta bude neophodno u zaštiti, a voćari kasnije kroz rod, odnosno isporuku, otplaćuju svoja zaduženja. To je potpuno korektna priča, jer većina voćara ulaze u ovaj posao sa minimalnim finasijskim rezervama tako da je naša usluga takođe značajna. Sa druge strane i nama odgovara kontinuitet u nabaci i isporuci. Smatram da je ovo dobra priča koja ima realnu budućnost - pojašnjava Miletić.

Ova priča zavređuje svačiju pažnju, jer smo poslednjih godina i te kako suočeni sa problem otkupa, cene, plasmana. Ovi ljudi su našli zajednički jezik. Svi poštuju jedni druge. Da li će neko zaraditi dinar manje ili više nije presudno. Na kraju, ozbiljnost ovog posla od koga u lancu proizvodnje svi zavise, obavezuje na zajednički pristup svemu. Oni kuću grade na najbolji mogući način, jer su temelje postavili na dobrim osnovama koji u svetu poslovanja znače samo jedno…ekonomija koja svima donosi dobit ima dugoročno rešenje.