Život na dugme - teleasistencija, pomoć starim i usamljenim zaživela i kod nas

Pomozite, pala sam! Baka Ljubica (86) pritisla je aparat koji nosi oko vrata i tako alarmirala službu pomoći u beogradskom "Asistelu". Na njen signal defektolog Slađana Bošnjaković pozvala je Hitnu pomoć i uputila je na adresu starice koja živi sama u stanu na Vračaru:

- Ne pomerajte se, dišite duboko! Hitna pomoć stiže! Sve će biti u redu!

Teleasistencija - pomoć starim, usamljenim i nemoćnim licima telefonskim putem, odavno je deo sistema socijalne zaštite u većini evropskih zemalja, a od pre dve godine i 350 Beograđana koji zbog starosti i slabije pokretljivosti ne mogu da vode računa o sebi koristi usluge "Asistela". Program je osmišljen na dvadesetčetvoročasovnoj vezi korisnika sa kol centrom kompanije. Instaliranjem elektronske baze u stanu korisnika i specijalnih ogrlica koje nose omogućeno je da operateri u slučaju hitnog poziva koji se ostvaruje, jednostavnim pritiskom na dugme, momentalno reaguju pozivajući Hitnu pomoć ili rodbinu.

- Starost je teška ako se stari sam - kaže Tamara Ćurlin, koordinator.

- Aparat od kojeg se i u snu ne odvajaju našim korisnicima daje sigurnost da će u svakom momentu čuti glas pomoći i podrške. Pomažemo im da da stare dostojanstveno, u svojoj kući.

Najstariji član "Asistela" je stogodišnjak. Većina nepokretnih duboko je zagazila u devetu deceniju. Ima, međutim, i mlađih, teško bolesnih, invalida i slepih koji žive sami i kojima je glas stručnjaka "Asistela" i uteha, i razonoda.

- Najteže je u dane praznika, tada samoća pritiska i više boli - kaže Tamara Ćurlin.

- Pozivaju nas da se ispričaju, isplaču, prisete mladosti, rođaka i dece koja su daleko i koja su ih, možda, zaboravila.

Rastko Mihajlović (78) penzioner sa Banovog brda navikao se, kaže, na svoju samoću. Pokretan je, druži se sa prijateljima, šeta, ali se od aparata ne odvaja. On mu daje sigurnost.

- Znam da će mi, ako zatreba, u svako doba dana i noći neko priskočiti u pomoć - kaže Rastko kome je pre deset godina umrla žena i koji od tada živi sam.

U danu kada su "Novosti" posetile "Asistel" na Kosančićevom vencu broj 2, signal pomoći nije prestajao da odzvanja. Slađana Bošnjaković i njena koleginica Danka Mihajlović, pedagog, vešte da procene da li je neko životno ugrožen, pozivaju Hitnu pomoć, miliciju i vatrogasce. Sedamdesetogodišnja Jovanka pala je i povredila kuk, a u pokušaju da otključa vrata slomila je ključ. Sve vreme od njenog poziva do dolaska vatrogasaca i lekara, pedagog je bio na vezi sa povređenom staricom.

- One depresivne, bezvoljne i tužne umirujemo lepim rečima - kaže Slađana Bošnjaković.

- Nekada satima traju naši razgovori. Danas sam jednoj gospođi čestitala rođendan na koji je zaboravila. Plakala je, a i ja kada sam završila razgovor.

CENA 250 EVRA

Godišnja usluga "Asistela" je oko 250 evra. Za većinu korisnika ovo je prevelika suma tako da nekoliko beogradskih opština, poput Čukarice i Starog grada finansira stare i ugrožene. U akciju pomoći uključile su se i mnogobrojne firme.

Deca

Većina starih i usamljenih sama finansira usluge "Asistela". Ima i retkih slučajeva da deca koja žive daleko plaćaju godišnju članarinu za svoje roditelje. Dnevno, usluge su oko 1 evra.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 11.2.10.)