Ozren Tošić, zdravstveni ekonomista i jedriličar - od gusara do olimpijskih igara

Kao lekar putovao je i radio širom sveta. Danas radi na projektima Evropske banke za obnovu i razvoj. Priprema se za letnju Olimpijadu u Londonu gde će, ako se kvalifikuje, predstavljati Srbiju na jedrilici

Napali su ga pirati.

U Malezijskom prolazu, između Indonezije i Tajlanda 1987. kad je sa svojom budućom suprugom Mary krenuo iz Sri Lanke na proputovanje do Kine. Umesto da idu avionom, odlučili su se za avanturu, „ustopirali“ su jahtu. U luci se na oglasnoj tabli, priča Ozren Tošić, lekar, zdravstveni ekonomista i jedriličar, nalazilo obaveštenje „Tražim posadu, za pomoć na palubi“.

Našli su jednog momka koji je sa svojom devojkom prevozio jahtu do Tajlanda i krenuli su na dvadesetodnevno putovanje. Usput, na otvorenom moru, pravo ka njima krenuli su pirati. Bilo ih je dvadesetak na motornom čamcu, izgledali su kao Tajlanđani ili Malezijci. Oni i gusari i više nigde nikog na pučini.

„Gledali smo jedni druge sa daljine dvogledom. Kad smo videli da dolaze, 30 sekundi smo bili potpuno paralizovani od straha“, kaže Ozren. Prvo šta im je palo na pamet u tom trenutku jeste da ih prevare, dokle god se ne približe, da ih ima više od četvoro. Mary i Carol su se presvlačile, izlazile, ulazile, pravili su prividnu gužvu na brodu. Gusari su kružili su oko njih i raspitivali se: „Gde je Singapur?“

Nisu imali oružje, a nisu znali ni da li ga pirati imaju. Znali su kakvim vodama plove i za gusarsku taktiku da nekim trikom dođu na brod i zatraže pomoć, što su i pokušali. Nakon što su im pokazali pravac malo su se udaljili. Kad odjednom, havarija, diže se crni dim iz gusarskog čamca s kog je dopirala vika: „Zapalio nam se brod!“. Punim gasom su krenuli prema njima i odmah se spremili da bacaju konopce i kuke. Kad su se primakli, Ozren, sportista u dobroj fizičkoj snazi, bio je četvrti reprezentativac na svetu u veslanju, zaleteo se vičući ka njima preko ograde. I - više se ničeg ne seća.

Pričali su mu da je bio jako glasan, psovao je i vikao na srpskom da su svi zastali i zanemeli. U tom trenutku njihov kormilar je, po instrukcijama koje je dala Mary, krenuo i odvezao brod. „To nije herojstvo koje podrazumeva smišljeno ulaženje u opasnost već je bio puki nagon za preživljavanjem“, prepričava pustolovinu, jer, mogli su da ih opljačkaju, ubiju i potope sve sa brodom na 4.000 metara dubine.

Poznat je kao bivši komesar za izbeglice za vreme vlade Zorana Đinđića. Pre toga je radio i studirao po belom svetu. Kad je završio Medicinski fakultet otišao je u Sri Lanku, gde je radio u jednoj bolnici i tamo sreo Irkinju Mary. Zajedno su otišli u Peking i završili kurs tradicionalne kineske medicine, koji je trajao šest meseci. Potom je radio kao lekar po bolnicama i urgentnim centrima u Engleskoj, da bi se vratio u Srbiju i otvorio privatnu ordinaciju opšte medicine gde je radio tri godine. Posle toga opet je krenuo na putešestvije, ali je i dalje vlasnik te ordinacije.

Dobio je, 90-ih godina, stipendiju za postdiplomske studije i otišao na Harvard, gde je počeo da se bavi zdravstvenom ekonomijom. Po završetku studija, iz Amerike odlazi u Australiju, gde je bio direktor primarne zdravstvene zaštite za severoistočni deo Australije, u blizini Papua Nove Gvineje. Tamo je nadzirao zdravstvenu zaštitu na teritoriji, primera radi, kao odavde pa do Minhena. Jeste ogromno prostranstvo, ali tamo je živelo svega 120.000 ljudi.

Posle Australije počeo je da radi za Svetsku banku, a nakon 2000. godine vraća se opet u Srbiju. U međuvremenu je završio MBA studije u Engleskoj.

Na čelo Komesarijata za izbeglice došao je 2003. na poziv Zorana Đinđića i na tom mestu ostao je do 2004, odnosno do promene vlade. „Tokom tih godinu dana, koliko sam bio na poziciji komesara, uštedeli smo tri miliona evra poreskim obveznicima tako što smo otkrili nepravilnosti i gubitke“, kaže Tošić.

Trenutno radi na projektima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u dve privatne bolnice, u Azerbejdžanu i Gruziji. Najviše ga privlači izazov, koji ga je stalno terao da radi neke nove stvari.

Snaga vetra

Na ručak je došao pravo iz teretane. Iako je 1960. godište, njegov sportski duh „daje“ mu deset godina manje. Od malih nogu jedri, počeo je u rodnom Splitu, a nedavno se vratio sa svetskog prvenstva u jedrenju koje je održano u Rio de Žaneiru. On i Branislav Erac, takođe poznati jedriličar, pojavili su se u Brazilu više da bi odmerili snage sa konkurencijom i sagledali svoje mogućnosti za predstojeće Olimpijske igre u Londonu 2012.

Bio je to prvi put da se srpska posada pojavila na Svetskom prvenstvu u klasi Zvezda. Uspeh su, međutim, postigli pred svetsko prvenstvo u tradicionalnoj i najstarijoj jedriličarskoj trci u Južnoj Americi, kad su stigli treći od 40 brodova koji su učestvovali.

Njegov, dakle, sledeći veliki izazov je Olimpijada. Kvalifikacije su u decembru 2011. godine u Australiji (u Pertu) gde moraju da se kvalifikuju među prvih 15 nacija da bi jedrili na Olimpijadi. Od deset olimpijskih klasa brodova za jedrenje odabrali su najelitniju, Zvezdu, koju voze najiskusniji jedriličari.

Trenira ih Slovenac David Antončič koji je bio trener svetskih prvaka, najboljih u Evropi, Sloveniji i na Balkanu, samo još nije, kako im je rekao, trenirao olimpijske šampione. On im je i pozajmio brod da vežbaju, ali pošto je star njime ne mogu da konkurišu za medalju. „Nov brod košta između 60.000 i 120.000 evra. Po našoj računici, da bi se osvojila medalja na Olimpijskim igrama od ovog trenutka treba nam, pored onoga što već sami ulažemo, 300.000 evra, za jedrilicu, opremu“, objašnjava on.

Poređenja radi, ta suma je oko četiri puta veća od budžeta Jedriličarskog saveza Srbije. Zato je neko i rekao „jedriti je kao da se obučeni tuširate hladnom vodom, cepajući novčanice od 100 dolara, jednu za drugom“, ali on dodaje da tako kažu oni koji ne shvataju zašto je jedrenje lepo.

Branislav Erac će na Olimpijadi biti kormilar, a on će biti zadužen za podešavanje jarbola i jedara. Očekuje da će njihova Zvezda privući sponzore jer „jedro je najbolji pokretni bilbord koji postoji“.

Za početnu kampanju pred Svetsko prvenstvo stavio je, kaže, hipoteku na kuću i uzeo kredit da bi finansirao pripreme. Najčešće vežbaju u Portorožu, Kopru, Opatiji a dobili su poziv i od tršćanske flote da i tamo zajedre.

I decu je zarazio tako da su kćerka Tara i sin Luka, tinejdžeri, najbolji jedriličari u Srbiji u svojoj klasi.

Ne slaže se sa Pjerom de Kubertenom, koji je rekao: „Važno je učestvovati, a ne pobediti“, i kaže: „Ako neko učestvuje, zašto učestvuje ako mu nije važno da pobedi“. „Ne idemo samo da bismo se kvalifikovali za Olimpijske igre, nego hoćemo da pobedimo na Olimpijadi“, odlučan je dugogodišnji sportista i jedriličar.

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs