Cirkularna ekonomija na Balkanu - Niska svest, ogroman potencijal

Države u regionu se suočavaju sa mnoštvom prepreka na putu ka cirkularnoj ekonomiji, ali, jedno je sigurno, ostanak na staroj, linearnoj stazi je neprihvatljiv zato što bi cena bila previsoka – poruka je učesnika onlajn seminara održanog u okviru projekta "Svetionici cirkularne ekonomije" čiji je cilj povezivanje Balkana sa zapadnim zemljama koje su u tranziciji otišle mnogo dalje.

Na seminaru koji je podržala i Privredna komora Srbije, učesnici iz Srbije, Grčke, Bugarske i Rumunije složili su se u oceni da se pojam cirkularne ekonomije i dalje pogrešno poistovećuje sa upravljanjem otpadom. Zato je neophodna edukacija svih učesnika u procesu, od građana, preko menadžmenta u kompanijama, do donosilaca odluka. Takođe, veoma je važno objasniti kompanijama koju će korist imati od ovog procesa.


Zašto kaskamo za Evropom?

Direktor Cirekona i jedan od organizatora seminara Milan Veselinov podseća da je u Srbiji nedavno usvojena Mapa puta za cirkularnu ekonomiju kao prvi sveobuhvatni dokument iz ove oblasti. Veselinov, ipak, naglašava da je razlika između evropskog i našeg proseka velika. Poređenja radi, u Srbiji se reciklira 5-10% otpada, a u Evropskoj uniji 55%.

– Umesto sistemskog pristupa, mi imamo pojedinačna rešenja. Preventivne mere ne postoje, kao ni finansijska podrška lokalnih i nacionalnih tela, osim za upravljanje otpadom. Nedostaju nam zeleni fondovi i rešenja koja kreću odozdo, umesto sa vrha, kako smo navikli. Svest o benefitima cirkularne ekonomije je veoma niska, iako je ona velika mogućnost za mala i srednja preduzeća i sektor nabavke, kao i prilika za povećanje energetske efikasnosti – napominje Veselinov.

Sa sličnim problemima suočava se i Rumunija. Konsultant za cirkularnu ekonomiju Marian Constantin Vasile podseća na prošlogodišnji zaključak Evropske komisije da je u Rumuniji ovaj koncept nerazvijen, ali da ima potencijala. Stopa recikliranja je veoma niska, malo je centara za prikupljanje otpada, većina kompanija ima nisku svest o zaštiti životne sredine, a izostaje i podrška vlasti. Vasile kaže da potencijal leži u otpadu iz poljoprivrede, pakovanja i tekstilne industrije, ali i da ne treba zanemariti ekonomiju deljenja i ponovnu upotrebu proizvoda.

– Svetla tačka je to da 8 od 10 Rumuna želi da pređemo na cirkularnu ekonomiju. Ako to ne uradimo, izgubićemo resurse, zagađenje će se povećati, bićemo veoma zavisni od drugih, što je ogroman rizik, naročito u krizama – kaže Vasile, dodajući da bi Nacionalna strategija o cirkularnoj ekonomiji trebalo da bude usvojena do kraja godine.


Kako iskoristiti pandemiju?

Upravo se na krizu osvrnula profesorka sa Atinskog univerziteta ekonomije i biznisa, Phoebe Koundouri. Prema njenim rečima, nalazimo se u ekonomskoj krizi koja je mnogo veća od one iz 2008. godine.

– Ali najveći cunami naših vremena i dalje su klimatske promene. Pandemija je pokazala da su vlade sposobne da preduzmu dramatične mere protiv egzistencijalnih pretnji, kao i da ljudi mogu da se prilagode novim životnim stilovima. Ovaj trenutak treba da iskoristimo kako bismo u osnove sistema ugradili "zelenu" agendu – ističe Koundouri.

Ona je podsetila da je u Grčkoj 2018. godine usvojena Nacionalna strategija za cirkularnu ekonomiju. Najbolji model za finansiranje tranzicije su javno-privatna partnerstva.

– Da bi se ubedili donosioci odluka, potrebno je monetizovati korist, a kada se to radi, mora se imati u vidu da se i zdravstveni i ekološki benefit mogu preračunati u ekonomski – jasna je profesorka.

Izvršna direktorka Cleantech-a iz Bugarske, Marijana Hamanova slaže se da je potrebno objasniti poslovnom sektoru koje koristi će imati od tranzicije, jer niko ne želi da investira u rizične projekte.

– Bitno je da objasnimo poslovnu logiku iza održivog pristupa. Primera radi, usvajanjem cirkularnog modela, firme će otvoriti nova tržišta, biće otpornije na rizike snabdevanja, lakše će se izboriti sa povećanjem cena i fluktuacijama na tržištu i stvoriće novu vrednost kroz snažna partnerstva – kaže Hamanova.

Ona dodaje da je za tranziciju veoma važna infrastruktura, zbog čega organizacija na čijem je čelu radi sa 10 bugarskih gradova na projektima poput "Inicijative za sistem deljenja električnih bicikala". Takođe, jedan od sektora u kom je veoma važno podići svest je građevinarstvo, jer ta industrija crpi ogromnu količinu resursa.

Inače, ovo je samo prvi u nizu onlajn seminara na kojima će se govoriti o tome kako se region može približiti zemljama koje prednjače u tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji.

Privredna komora Srbije

Centar za cirkularnu ekonomiju CIREKON d.o.o. Beograd

PKS

Cirekon

Atinski univerzitet ekonomije i biznisa

Cleantech Bugarska

Mariyana Hamanova

Milan Veselinov

Marian Constantin Vasile

Phoebe Koundouri

Svetionici cirkularne ekonomije

Mapa puta za cirkularnu ekonomiju

cirkularna ekonomija

ekonomija deljenja

ponovna upotreba proizvoda

javno privatno partnerstvo

JPP

deljenje električnih bicikala