Ponuđeni ustupci različitim grupama zemalja članica EU, kako bi lakše prihvatile paket mera
Izvor: Tanjug
Nedelja, 12.07.2020.
11:00
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/Capri23auto)
Mišelov predlog, objavljen u petak, naći će se na sastanku lidera zemalja članica EU krajem sledeće nedelje. Sastanak će biti održan u petak i subotu 17. i 18. jula, a postoji mogućnost da bude produžen i na nedelju. Ukoliko dogovor ne bude postignut, u toku ovog meseca će najverovatnije biti održan još jedan samit, a kao mogući datumi spominju se 27. i 28. jul.
Za razliku od predloga Evropske komisije, Mišelov paket obuhvata nešto kraći vremenski period, od 2021. do 2027. godine, kao i 1074 mlrd EUR, što je za 26 mlrd EUR, nego prema predlogu Evropske komisije.
Ovaj ustupak u Mišelovom planu učinjen je tzv. "štedljivoj četvorki" - Austriji, Danskoj, Holandiji i Švedskoj, koje su imale najviše primedbi na plan oporavka i visinu iznosa, kao i na činjenicu da se najveći deo sredstava za oporavak dodeljuje kao bespovratna pomoć.
Upravo su ove četiri zemlje najviše doprinele neuspehu poslednjeg pokušaja pregovora o Višegodišnjem finansijskom okviru krajem febuara. Ovim zemljama Mišelovim planom ponuđen je još jedan ustupak, a reč je o zadržavanju rabata. Sistem rabata uveden je kako bogatije članice EU ne bi uplaćivale nesrazmerno više novca u odnosu na njihov bruto nacionalni dohodak, te je za svaku od ovih zemalja Mišel predložio paušalni iznos kako bi se smanjo njihov doprinos proračunu.
Predsednik Evropskog veća je u svom planu zadržao predlog za oporavak u iznosu i obliku u kojem ga je formulisala Evropska komisija, a to ide u prilog drugoj grupi zemalja koje su najviše pogođene krizom izazvanom pandemijom i koje su i pre pandemije bile u krizi, sa visokim javnim dugom i malim fiskalnim kapacitetom.
Kako bi mogle da koriste sredstva predviđena Mišelovim predlogom, zemlje članice moraće da izrade svoje nacionalne planove za oporavak i reforme za period od 2021. do 2023. godine, u skladu sa preporukama koje Komisija upućuje svim članicama, a koje su one slabo sledile.
Prema Mišelovom planu, vraćanje duga kojim će se finansirati oporavak trebalo bi otpočne od 2026., a ne 2028. godine, kako je to predlagala Evropska komisija.
Plan predsednika Evropskog veća podrazumeva da se u proračunu predvide posebna sredstva u visini od 5 mlrd EUR namenjena za pomoć državama i sektorima koji su najviše pogođeni izlaskom Velike Britanije iz EU.
Tagovi:
Evropski savet
Evropska komisija
Šarl Mišel
Višegodišnji finansijski okvira za period od 2021 do 2027 godine
plan za ekonomski oporavak Evropske unije
plan oporavka
paket mera
štedljiva četvorka
bespovratna pomoć
zadržavanje rabata
nacionalni plan za oporavak
reforme
pandemija
korona
koronavirus
virus korona
covid 19
kovid 19
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.