Reciklažno postrojenje za građevinski otpad od oktobra na vinčanskoj deponiji

Uprkos epidemiološkoj situaciji radnici u Vinči rade na izgradnji nove sanitarne deponije i reciklažnih postrojenja, a radovi bi trebalo da budu gotovi do oktobra.

U toku su iskopi za izgradnju postrojenja za građevinski otpad i prečišćavanje procednih voda. Ipak, virus je uspeo da uspori izgradnju kombinovanog postrojenja za proizvodnju energije iz otpada koji su trebalo da budu gotovi do jula 2022, ali su za sada pomereni za kraj te godine.

Vrednost investicije koju finansira privatni partner na osnovu zaključenog ugovora o privatno-javnom partnerstvu sa konzorcijumom SUEZ u fazi izgradnje je oko 330 mil EUR. Trenutno su završeni iskopi za tri postrojenja, kao i pristupne saobraćajnice za vozila koja će istovarati otpad. Reciklažno postrojenje za građevinski otpad biće kapaciteta minimum 100.000 tona godišnje. Planirano je da se ovde dovozi građevinski otpad sa teritorije Beograda, koji u ovom momentu nema odgovorajući tretman.

- U cilju uspostavljanja efikasnog sistema upravljanja otpadom na teritoriji grada razvijamo sveobuhvatan moderan kompleks za tretman komunalnog otpada u saglasnosti sa standardima EU - objašnjavaju nadležni iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine. - U okviru deponije Vinča, planirano je i da se uradi sanacija i rekultivacija postojeće deponije, kako bi se poboljšali uslovi za skladištenje otpada.

Izgradnjom nove sanitarne deponije svaka deponijska ćelija sadržaće odgovarajuće nepropusne slojeve. Oni će se zatvarati po ispunjenju kapaciteta i prekrivati zasadima i zelenilom. Tokom radova biće postavljene i odgovarajuće cevi za sakupljanje gasa iz tela deponije, kako bi se sprečila mogućnost zapaljenja.

Kapacitet kombinovanog postrojenja za prozvodnju električne energije biće 340.000 tona otpada godišnje, što se uklapa u sistem reciklaže otpada, čije unapređenje je u toku. Takođe, povodom izgradnje ovog postrojenja, nadležni iz JKP Beogradske elektrane počeli su pripremne radove za izgradnju prvog kraka toplovoda do toplane Konjarnik. Prema ranije napravljenom planu, cevi će se postavljati od sanitarne deponije duž Smederevskog puta, do Konjarnika. Drugi će se kretati od deponije kroz zelene površine do toplane u Mirijevu. Dok će krajnja mreža vezivati naselja Mali Mokri Lug i Mirijevo.

Nadležni iz JKP Gradska čistoća ističu da je od 2014. godine, kada se počelo sa recikliranjem otpada u prestonici, on uvećan za 120%. Širom grada postavljene su i kante za recikliranje, u kojima građani selektuju otpad.

On se zatim sakuplja u jedan kamion i odvozi u reciklažni pogon u Višnjici gde se prerađuje.