NavMenu

Srpski crni tartuf na kineskom meniju - Naši mlečni i mesni proizvodi, voće, vino veoma popularni u najmnogoljudnijoj zemlji

Izvor: B92 Sreda, 22.07.2020. 10:16
Komentari
Podeli
(Foto: Fabio Pagani/shutterstock)
Iz Kine uvozimo sve i svašta, pa gotovo da nema proizvoda koji se kod nas može kupiti a da nije poreklom iz Kine. A šta izvozimo u Kinu?

Srbija, kao veliki poljoprivredni proizvođač, ima mnogo toga da ponudi na međunarodnom tržištu, od velikih količina pšenice i kukuruza, do ekskluzivnih proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom.

Međutim, tržište NR Kine je specifično, a kao što ćemo videti, takve su i neke procedure u vezi sa izvozom, pogotovo hrane, u tu zemlju.

Najznačajniji proizvodi u izvozu u Kinu lane su bili meso (1.654 tone), sojino (1.953 tone) i suncokretovo ulje, vino, cigarete i proizvodi od duvana, voće, pivo, hleb i peciva, sokovi od voća i povrća i mnogi drugi.

Ukupna vrednost izvoza prehrambenih proizvoda iz Srbije u Kinu u 2019. iznosila je svega 10,5 mil USD. Ipak, to je 3,7 puta više nego 2019. i čak 5,3 puta više od petogodišnjeg proseka.

Vrednost izvoza u Kinu u 2019. čini 0,3% vrednosti ukupnog izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije.

Iz Ambasade Kine u Srbiji rekli su za B92.net da je razlog to što je tradicionalno srpska industrija prehrambenih proizvoda okrenuta ka evropskim zemljama. Međutim, poslednjih nekoliko godina, izvoz srpskih proizvoda u Kinu se konstantno povećava.

Na pitanje da li srpski prehrambeni proizvodi imaju kvalitet i kvantitet koji je potreban Kini, za B92.net su rekli da su srpski mlečni proizvodi, proizvodi od mesa, voće, vino i drugi veoma popularni među kineskim potrošačima. - Trenutna potražnja za svinjetinom i sojom je naročito velika - naveli su iz kineske ambasade

Jedno da važnijih pitanja jeste i veličina kineskog tržišta, pa kineski uvoznici uglavnom imaju potrebu za uvozom velike količine proizvoda.

- Stoga bi proširenje kapaciteta proizvodnje i zadovoljenje potreba izvoza u Kinu, trebalo u budućnosti da postane zajedničko pitanje za obe strane - rekli su nam iz Ambasade Kine.

Poslednjih godina sve više kineskih kompanija dolazi u Srbiju u potrazi za mogućnostima investiranja i saradnje, a među njima je i mnogo kompanija koje se nadaju da će uspostaviti saradnju u oblasti prehrambenih proizvoda.

Istovremeno, i srpski proizvođači hrane kontaktiraju ambasadu Kine u Srbiji zainteresovani da svoje proizvode prodaju u Kini.

- Mi ih upoznajemo sa tržišnim uslovima prehrambenih industrija obe zemlje, relevantnim trgovinskim politikama i odgovarajućim procedurama potrebnim za izvoz u Kinu, i pomažemo kompanijama iz obe zemlje da stupe u međusobni kontakt i ostvare relevantnu saradnju - navode iz kineske ambasade.

Poručuju i da srpske firme mogu dodatno da poboljšaju svoju promociju na kineskom tržištu i objašnjavaju da su na poslednja dva Međunarodna uvozna sajma u Šangaju srpski proizvođači vina imali zapažen nastup koji je rezultirao potpisivanjem relevantnog Sporazuma o saradnji sa kineskim partnerima.
Srpski crni tartuf na kineskom meniju

Jedna od kompanija koja pokušava da se probije na kinesko tržište je i Šumska tajna, iz koje za B92.net kažu da im je plan da za početak uđu u manje trgovinske lance a da se posle pokrenu i pregovori sa većima.

- U prvoj isporuci distributer u Kini je uzeo naš najprodavaniji proizvod, namaz sa crnim tartufom, i odlučio se za jednu paletu u različitim pakovnjima, od 90 i 175 grama. Prva paleta je za uzorke i on planira sa tim proizvodima da napravi što više poslovnih razgovora kao i da izađe na određene onlajn platforme - kaže za B92.net Nikola Stanišić, osnivač i izvršni direktor Šumske tajne.

Naravno, s obzirom na udaljenost, logistika je komplikovanija nego izvoz u obližnje zemlje.

- Naš distributer sarađuje sa još par firmi iz Evrope tako da je naš zadatak da robu dostavimo u luku u Portugalu, gde se roba tovari sa ostalim proizvođačima u kombinovani kontejner koji kreće za Kinu u magacin distributera - objašnjava on i dodaje da njegova kompanija pravi veganske proizvode koji nemaju u svom sastavu proizvode životinjskog porekla pa imaju i mnogo manje papirologije.

- Konkretno nama je trebalo da izvadimo analize na radioaktivnost koje su obavezne kada su proizvodi sa pečurkama, a pored toga prilažemo redovne analize na ispravnost koje radimo na svakih šest meseci i koje obuhvataju kvartalne količine proizvoda - kaže Stanišić.

Prema njegovim rečima, skoro ništa nije drugačije nego što kada izvoze u Ameriku, Evropsku uniju ili neku drugu regiju.

A kako izgleda papirologija?

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, radi omogućavanja izvoza proizvoda životinjskog porekla u Kinu, potpisani su Protokoli o izvozu goveđeg mesa, jagnjećeg mesa, svinjskog mesa i mleka i proizvoda od mleka.

Za izvoz u Kinu potrebno je ispunjavati sledeće uslove - objekat mora da ispunjava veterinarsko-sanitarne uslove u skladu sa propisima Republike Srbije, odnosno bude odobren ili registrovan za izvoz; objekat mora da popuni upitnik nadležnog organa Kine (Generalna administracija carine - GAC).


Popunjeni Upitnik sa svim dodacima (na engleskom jeziku) se u dva originalna primerka dostavlja Upravi za veterinu. Takođe dokumenta treba dostaviti i skenirana elektronskim putem. Uprava za veterinu dokumenta zvaničnim putem dostavljaju nadležnom organu NR Kine; objekat inspekcijski pregleda komisija nadležnog organa NR Kine; ukoliko je objekat za proizvodnju mesa odgovarajući, stavlja se na listu objekata odobrenih za uvoz u Kinu.

Osim toga, izvoz proizvoda od mleka je dozvoljen iz objekata koji su registrovani u China Import Enterprise Registration System- CIFER sistemu. Za sada se kandidovalo šest firmi za izvoz mleka i proizvoda od mleka: Somboled, Imlek AD, Mlekara-UB, Mlekara Šabac, Meggle Srbija i Fabrika dečije hrane, navode iz Ministarstva poljoprivrede.

Registracija obavezna

Iz PKS podsećaju da i uvoznik i izvoznik moraju da budu registrovani kod nadležnih kineskih institucija kako bi uvezli prehrambene proizvode u Kinu. Bez obzira da li je uvoznik u kineskom ili stranom vlasništvu, svi uvoznici prehrambenih proizvoda moraju biti osnovani u Kini sa registrovanim obimom poslovanja koje uključuje i poslovne aktivnosti uvoza i distribucije prehrambenih proizvoda, čak i ako uvoznik ne namerava da komercijalno distribuira proizvode.

Uvoznik mora biti registrovan i kao spoljnotrgovinska firma pri Ministarstvu trgovine (MOFCOM).

Uopšteno, za namirnice namenjene kineskom tržištu nisu potrebne dozvole pre uvoza, ali za određene vrste proizvoda jesu, kažu u PKS. Proizvođači se moraju registrovati kod Državne uprave za sertifikaciju i akreditaciju (Certification and Accreditation Administration - CNCA) ako se njihovi proizvodi nalaze na listi prehrambenih proizvoda čiji proizvođači podležu dodatnoj registraciji.

Kod ove vrste proizvoda povećani su bezbednosni zahtevi (kada je u pitanju meso, mleko, mleko za bebe, morski plodovi, itd).

Registracija važi četiri godine i može se produžiti.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.