Srbija, Najavljena restriktivna monetarna politika, STOP za potrošačke kredite građana

Guverner NBS, Radovan Jelašić, je najavio povećanje obavezne rezerve na devizne depozite preduzeća i zaduživanje u inostranstvu sa 29 na 35 %, kao i obavezan depozit od 20% na kredite do 10 god. sa izuzetkom hipotekarnih, odnosno stambenih kredita.

Zbog makroekonomska kretanja i dostignute stope inflacije kao i neophodnosti da se ona u 2006.godini značajno smanji, Narodna banka Srbije će od 10. novembra 2005. god. ,čitavim setom mera obezbediti da se zatvore ventili kroz koje je rast potrošnje dobijao novčani podsticaj, a inflacija već u deset meseci dostigla redefinisani okvir od 13,7%.

Za Narodnu banku Srbije ubuduće osnovni parametar za vođenje monetarne politike biće repo stopa na prodaju hartija od vrednosti ročnosti dve nedelje. Sa svakim rastom ove stope NBS će slati signal tržištu da povećava stepen restriktivnosti monetarne politike.

Istovremeno, stopa obavezne rezerve na deviznu štednju fizičkih lica biće smanjena sa 41 na 40 % i cilj je da se u dogledno vreme obavezne rezerve za fizička i pravna lica po osnovu deviznih depozita izjednače.

Jedan od ciljeva monetarne politike, koja je u potpunosti usaglašena sa MMF, je i smanjenje stepena evroizacije, NBS će od 10. novembra ići na smanjivanje obavezne rezerve na dinarske depozite sa 20 na 18 %.

Ovakva mera je neophodna da bi se kreditni potencijal banaka preusmerio na privredu s obzirom na to da je ove godine od ukupno 81,2 milijarde bankarskih plasmana čak 46,8% bilo usmereno ka stanovništvu. Zbog toga je učešće privrede u kreditima u odnosu na prošlu godinu smanjeno za 6,6 %.

Za prvih devet meseci 2005.god. prosečan mesečni rast kredita odobrenih stanovništvu bio je 4,2 milijarde din. dok je 2004. taj prosek iznosio 2,6 milijardi din.

U paket mera koje bi trebalo da smanje kreditno zaduživanje stanovništva spadaju i one koje će moći da budu primenjene tek od 1. februara 2006.god., a odnose se na lizing. Centralna banka je prema izmenama zakona o finansijskom lizingu dužna da ostavi polugodišnji rok kompanijama koje se ovim poslom bave, da se prilagode novim uslovima poslovanja u koja spada i nadzor NBS.
Od 1. februara 2006.god. će međutim, prilikom zaduživanja fizičkih lica na lizing biti potreban kao i u bankama izveštaj Kreditnog biroa iz koga se vidi kolika je zaduženost onoga ko uzima robu na lizing odnosno kredit, a u slučaju da se taj izveštaj ne traži tražiće se veća sredstva rezervisanja od uobičajenih. Sve lizing kompanije imaće takođe obavezu da prijavljuju svoje transakcije sa fizičkim licima Kreditnom birou a i da iskazuju jedinstvene lizing naknade kako bi korisnici njihovih usluga mogli tačno da znaju kolike obaveze preuzimaju i da ih uporede na tržištu.

Cilj je da se merama NBS utiče na obaranje stope inflacije koja će 2005. biti između 16 i 17 %, da se snizi stepen evroizacije, poveća dinarska štednja i uspori rast kreditnih plasmana stanovništvu.

Ono što je važno je da se politika kursa dinara neće menjati jer bi značajna deprecijacija ili aprecijacija imale negativne posledice ili na inflaciju ili na platni bilans.

Narodna banka Srbije Beograd

Radovan Jelašić