Petar Matić prodao poslovnu zgradu i dva placa u Novom Beogradu - za dva hektara na Autokomandi zatražen raskid ugovora o zakupu

(Petar Matić)

Kompanija "MPC properties", biznismena Petra Matića, počela je da se oslobađa svojih nepokretnosti u Beogradu. Nedavno je za 9 mil EUR prodata poslovna zgrada u Bulevaru Zorana Đinđića, koju je dobio kupovinom firme "Hypo consultants". Potom je "utopio" dva placa, površine oko dva hektara, u blizini novobeogradskog Buvljaka. Najveće iznenađenje je, ipak, najava raskida ugovora o zakupu tri hektara zemljišta na Autokomandi, za koje se pre godinu dana grčevito borio sa "Deltom".

Zašto jedan od najvećih ulagača u nekretnine povlači ovakve poslovne poteze, juče (25. februar 2010. godine) u MPC-u "Politika" nije saznala. Premda čaršija sluti da je američki partner "Merrill Lynch" zbog svetske finansijske krize ugrozio i Matićevu kompaniju. Realnije ipak zvuči da je tržište poslovnog i komercijalnog prostora prezasićeno. Otuda namera ove kompanije da se što pre oslobodi zemljišta na kome treba da zida poslovne zgrade.

Gradskom Sekretarijatu za imovinskopravne poslove podneo je zahtev za raskid ugovora sa Direkcijom za građevinsko zemljište o zakupu placa na Autokomandi, za koji je njegova firma "Plenum" izlicitirala 23 mil EUR u decembru 2008. godine.

Matićeva firma se još vodi kao zakupac, jer se čeka da Sekretarijat donese rešenje o raskidu ugovora, prosledi ga gradonačelniku na potpis, a on potom Direkciji za građevinsko zemljište.

– Po raskidu ugovora, obračunaćemo koliko novca od naknade za uređenje zemljišta vraćamo drugoj strani. Ugovoreno je odloženo plaćanje, pa ćemo videti šta je i koliko izmireno. Što se zakupnine tiče, koju je uredno plaćao, ona mu neće biti vraćena. Mesečna rata je iznosila 1,6 miliona dinara – kaže Nenad Bajić iz Direkcije.

Međutim, to ne znači da će zemljište na Autokomandi biti ustupljeno "Delti", koja je na tom tenderu licitirala za ovaj plac kako bi zaokružila celinu. Pošto je vlasnik susednih parcela, plan joj je bio da tu podigne poslovne kule i veliki trgovinski centar.

Raskidom ugovora zemljište se vraća gradu. Ukoliko želi da ga iznajmi ili proda, moraće da raspiše novi tender. Pitanje je da li će u skorije vreme iko imati interes da ga zakupi. U Beogradu gotovo da nema potrebe za novim tržnim centrima i kancelarijama, jer i ono što postoji gotovo da je poluprazno. To se odrazilo i na cenu, pa je kvadrat luksuznog poslovnog prostora u Novom Beogradu sa prošlogodišnja 23 EUR pao na 10.

Siniša Nikolić, konsultant za investicije, ovakvo stanje na tržištu pripisuje krizi, koja je uticala i na promenu politike investicionih fondova.

– Više niko ne daje pare za poslovni i komercijalni prostor. Okrenuli su se isključivo stanogradnji i ulaganju u poljoprivredu. Ne verujem da će se nešto bitnije promeniti u narednom periodu – kaže Nikolić.

Slične stavove brani i Jovica Jakovac, direktor "Colliers", ukazujući da su cene zakupa poslovnog prostora na "istorijski niskom nivou", ali da je popunjenost mnogo veća u Zagrebu nego u Beogradu.

Istraživanja ove međunarodne agencije za promet nekretnina ukazuju da će u glavnom gradu naše zemlje vrednost poslovnog prostora padati, jer bi banke mogle uskoro da aktiviraju hipoteke koje su davale raznim investitorima.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 26.02.10.)