Pokret "čistih vina" velika marketinška prevara?

Pre manje od deset nedelja nova moda je zahvatila vinski svet - ili barem onaj njegov deo koji je najpodložniji prolaznim trendovima. Takozvana "čista vina" (clean wine), dakle čista, nasuprot onima koja se implicitno prikazuju "prljavim", pravljena su, tvrde njihovi proizvođači, u skladu sa željama pripadnika jednog velikog segmenta tržišta, koji teže da unose u sebe samo namirnice pravljene bez industrijskih aditiva bilo koje vrste.

Sve je počelo naglim ulaskom glumice i velnes gurua Kameron Dijaz u svet vina. Kameron Dijaz lansirala je, uz pomoć prijateljice Ketrin Pauers iz modne kompanije Who What Wear, brend vina po imenu Avaline, zasnovan na, kako se navodi u reklamnoj kampanji, "transparentnosti sastava".

U okviru brenda stvorene su dve bele i roze kupaže u španskom i provansalskom stilu, a reklamiraju se kao "čista, veganska vina, napravljena od organskog grožđa i bez nepotrebnih aditiva". Dve novopečene vinarke ispričale su na instagramu nešto što liči na pojednostavljenu i marketinski izbrušenu formativnu legendu koja je razbesnela poznavaoce vina na anglosaksonskom govornom području, budući da su oni prvi izloženi novom organskom trendu i pratećoj medijskoj kanonadi, piše Nenad Kostić.

Dijaz i Pauer su, kako su ispričale, poželele da prave vino, ali su potom otkrile da na etiketama ne piše sirovinski sastav vina.

- Tu nema nikakve transparentnosti! - rekla je Pauer , uz tvrdnju da je potom bacila u smeće svoju celokupnu zalihu vina.

- Nakon ovoga, odlučile smo da napravimo čisto vino, u kome nema hemikalija, sa ciljem da vinsku industriju učinimo transparentnijom - navele su Dijaz i Pauer.

Linija vina Avaline postala je pionir trenda, a uskoro su nikli i brendovi Good Clean Wine, koji se, kako navode tvorci, "dobro uparuje sa zdravim životnim stilom", potom Wonderful Wine Company koja nudi "vinski velnes" i Scout & Cellar, multilevel marketing kompanija koja sada prodaje vina sa ciljem da "promeni lice vinske industrije i pomogne planeti".

Kritike na račun ovog trenda odnose se i na proklamovane ciljeve, i na manipulaciju rečima, i na to da nosioci nove mode nisu baš toliko transparentni koliko tvrde. Ovaj radikalni nastavak trenda prirodnih vina ili vina pravljenih bez intervencija reklamira se kao pokret "čistih vina", što, kako navodi bloger Džošua Daning, igra na kartu binarnih opozicija u jeziku, onako kako ih je definisao lingvista Ferdinand de Sosir tvrdnjom da su fundamentalne za naše razumevanje sveta. Gde je čisto, tu je i prljavo. Prljavo kao ona vina koja je Ketrin Pauers bacila u đubre, a koja su najverovatnije pravljena u skladu sa najvišim industrijskim standardima.

Čuveni vinski pisac Džejmi Gud smatra da protagonisti pokreta svesno igraju na kartu činjenice da će u Evropskoj uniji, najverovatnije za samo dve godine, vinari na etiketama morati da naznače sve aditive korišćene u proizvodnji vina.

- Tako se otvara Pandorina kutija. Vrlo je teško gajiti grožđe a da ga ne prskate nekim supstancama osam do četrnaest puta godišnje - govori Gud za Gardijan, podsećajući i da grožđe najvišeg kvaliteta često raste u regijama u kojima je grožđe podložno gljivičnim oboljenjima. Takva se oboljenja sprečavaju pesticidima, ili, kada su organski proizvođači u pitanju, bakar sulfata, to jest plavog kamena.

- Postoje vrlo jasna pravila koja regulišu upotrebu ovih supstanci. Vino je jedan od najbezbednijih proizvoda na svetu - kaže Gud, upozoravajući time da "čisto vino" ne mora imati apsolutno nikakve zdravstvene prednosti u odnosu na vino proizvedeno na klasičan način.

Da bi stvari bile još gore, proizvođači "čistog vina" nisu, kao što smo već rekli, sasvim transparentni: potraga za izvorom njihovog vina završava se kod opskurnih tvrdnji da su napravljena "u jednom šatou u Francuskoj" ili u vinogradu "španske porodice koja se time bavi generacijama". Nema aditiva, ali nema ni teroara, niti ikakve druge "priče" koja jedno vino čini zanimljivim: ovakva generička vina su, kažu njihovi kritičari, alkoholni suplementi za podsticanje dobrog raspoloženja, i ništa više od toga.

Nakon jednog teksta u magazinu Forbs u kome su Dijaz i Pauer jednom rečenicom bacile u vodu dva veka vinogradarske i vinarske veštine ("Kada sve uradite kako treba, nikakvi aditivi nisu vam potrebni"), usledila je kanonada kritičkih tekstova, poput jednog vrlo recentnog, iz Gardijana, u kome je ceo pokret "čistih vina" opisan kao prevara.

Dockan: vina se, kažu, za sada prodaju odlično, kao i sve što ima veze sa zdravljem i velnesom u turobnoj godini u kojoj su svi, silom prilika, postali epidemiolozi-hobisti.