Prečica ili obavezan put - odnos NATO alijanse i integracije Srbije u Evropsku uniju

Čak 62% građana Srbije podržava put naše zemlje u Evropsku uniju, dok je za ulazak u NATO alijansu samo njih 20%, pokazuje poslednje istraživanje Medijum Galupa. Postavlja se pitanje da li bi odnos prema Severno-atlanskoj alijansi bio drugačiji kada bi se dokazala tvrdnja da je ulazak u NATO "prečica" za priključenje EU.

Jedni, ukazujući na iskustva država u regionu koje su prvo ušle u NATO pa u EU, tvrde da je ulazak u Evropsku uniju brži i lakši ako se prvo uđe u Severno-atlanski savez. Sa druge strane su oni koji tvrde da je ideja o tome kako je pridruživanje NATO alijansi neka vrsta "odskočne daske" i ulaznice u EU, posledica manipulacije zagovornika ulaska u NATO pakt koji znaju da je on nepopularan ali je EU popularna, pa zbog toga lobiraju da se uz EU popularizuje i NATO.

Jedno je sigurno, niko neće usloviti Srbiju da prvo uđe u NATO alijansu jer takav uslov nije pobrojan u listi uslova za ulazak u EU, ali je važno imati na umu da postoji jasno poklapanje političkih i ekonomskih kriterijuma za ulazak i u jednu i u drugu instutuciju, kao i to da se i NATO i EU zasnivaju na istim konceptima i vrednostima.

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Tanja Miščević napominje da je iz "praktičnih i političkih razloga postala nekakva vrsta prakse da država najpre postane članica NATO pakta a da onda sa tim snažnim i moćnim saveznikom ide dalje u svim svojim procesima za članstvo u EU".

- Država koja želi da postane članica NATO pakta kao i deo EU ima jednu listu uslova koje treba da ispuni. Ta lista uslova se poklapa u delu koji se odnosi na političke i ekonomske kriterijume za članstvo u EU - stabilne demokratske institucije, vladavinu prava, poštovanje ljudskih, posebno prava manjina, zatim mirno rešavanje sporova pre svega sa susedima i postojanje tržišne ekonomije koja je zasnovana na konkurentnosti. Kada država pristupa NATO paktu znači da je ispunila sve ove kriterijume i na taj način je spremna da uđe u Evropsku uniju. Međutim, uslovi za ulazak u NATO, među kojima su sposobnost i volja da država doprinese vojnim kapacitetima alijanse i interoperabilnost sa vojnim snagama drugih članica mogu da se razmatraju kao potencijalni problemi - navela je Miščevićeva.

Bugarska, Rumunija i Slovenija pristupile su NATO alijansi 2004. godine. Članstvo u NATO savezu i EU ovim zemljama donosi stabilne demokratske institucije, ekonomsku i bezbednosnu sigurnost.

Đorđe Vukadinović, politički analitičar, međutim, smatra da evropska budućnost Srbije ne zavisi suštinski od toga da li ćemo ili nećemo biti član NATO pakta.

- Skupština Srbija je u decembru 2007. godine donela rezoluciju o vojnoj neutralnosti naše zemlje. Mislim da vojna neutralnost nije ni argument za ni argument protiv ulaska u EU, odnosno, niti pomaže niti odmaže evropskim integracijama. Srbija nije jedina koja je izvan NATO pakta na Balkanu, ali će u budućnosti možda biti. Međutim, Srbija je jedina koja je bombardovana od strane NATO alijanse i samim tim je izuzetak - naveo je Vukadinović.

Svaka ozbiljna rasprava o ulasku Srbije u NATO mora da obuhvati i ekonomske analize, kojim će se uporediti koristi od pridruživanja toj vojnoj alijansi, ali i koliko će to naše građane koštati.

Miša Brkić, novinar i ekonomski analitičar, napominje da do informacija o prihodima i troškovima možemo doći uporednom analizom podataka iz zemalja u okruženju koje su ušle u taj savez.

- Rumunija je 2004. godine, kada je ušla u NATO, imala prliv direktnih stranih investicija veći za 166% u poređenju sa prethodnom godinom, a bruto društveni proizvod je porastao 3,3%. Bugarska je imala rast direktnih stranih investicija 47,3%, a rast BDP je bio iznad 6%. Ako je suditi po ta dva pokazatelja onda se finansijski isplati ući u tu organizaciju. Međutim, postoje i podaci koji govore da je ulazak u NATO skupa investicija za zemlje koje se odlučuju za tu varijantu . Postoje dva negativna efekta jedan je da sve države koje ulaze odmah u startu daju veliki procenat iz svog budžeta za modernizaciju svoje vojske. I NATO i EU se svode na dva prinicipa troškove i standarde. S jedne strane kada uđete u tu organizaciju to mora da vas košta ali zato dobijate standarde po kojima se ponaša veći deo zemalja u Evropi ako je u pitanju EU, a ko se odnosi na NATO onda je to širi globalni okvir.

Kako je naveo Brkić, drugi razlog zašto je skupo ući u NATO su podaci koji govore o smanjenju porudžbina domaćoj vojnoj industriji.

- Sve zemlje u okruženju koje su pristupile NATO savezu su od ulaska u alijansu više novca davale za uvoz vojne opreme nego što su imale narudžbe od domaće industrije. Rumunija je 2008. godine potrošila za vojne nabavke iz uvoza 292 mil EUR, a od domaćih kompanija za 173 mil EUR. Osim toga, jednu državu košta i učešće njenih snaga u mirovnim misijama u svetu. Bugarska je 2008. godine potrošila 68 mil EUR za učešće vojske u mirovnim misijama u Avganistanu.

U polemikama o ulasku Srbije i u NATO, trebalo bi naći odgovor i na pitanje koliko bi zaista koštalo to da se Srbija ne kreće ka članstvu u alijansi i da zadrži stanje kakvo jeste danas. Naime, kao država koja će u budućnosti biti u potpunosti okružena NATO alijansom Srbija mora da razmišlja o troškovima za odbranu i o činjenici da drugi takve i u tom obimu troškove nemaju.

Izdvajanjem novca za vojnu bezbednost, zaštitu životne sredine, elementarne nepogode, energetsku bezbednost, Srbija može sama sebi da umanji nivo konkurentnosti koje može imati i u trgovini i u istraživanju i razvoju, odnosno u napretku.

Svakako to je veliko političko pitanje sa kojim se Srbija suočava i otvorena debata o tome će dati odgovor da li Srbija želi da ubrza ulazak u EU i želi li Srbija Severno-atlanske integracije kao jedan širi kontekst.

M.Kambić