NavMenu

Ima li opasnosti od amonijum nitrata u Srbiji?

Izvor: 013 info / Novosti Četvrtak, 06.08.2020. 11:06
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: worradirek/shutterstock.com)Ilustracija
Posle vesti da je 2.750 tona amonijum nitrata u utorak eksplodiralo u bejrutskoj luci, pančevačka javnost je počela da se pita šta se to nalazi u bivšoj Staklari.
Portal 013info odgovor je potražio od Promista, firme koja u ovom gradu skladišti veštačko đubrivo namenjeno poljoprivrednicima.

- Promist ima zabranu lagerovanja amonijum nitrata u Staklari od strane nadležnih institucija, tako da u ovim skladištima nema ovog đubriva - rekao je Danilo Tomašević, komercijalni direktor Promista.

U staroj Staklari se trenutno skladišti NPK 16:16:16, mono amonijum fosfat (MAP) i UREA, a na lageru je, po Tomaševićevim rečima, desetine hiljada tona. Kako je rekao, ovo nisu opasne materije ni po kojem osnovu i imaju dozvole za uvoz i skladištenje.

Promist zaista u Pančevu ima amonijum nitrat, ali u skladištima koje je firma iznajmila od HIP Azotare. Tomašević kaže da je reč o količinama do 5.000 tona, za koliko imaju sertifikat. Količina uskladištenog đubriva varira, jer se njime trguje. Azotarini magacini su, kako Tomašević kaže, projektovani i obezbeđeni za skladištenje ovakvih đubriva.

- U Bejrutu su bila u pitanju skladišta u kojima se čuvalo mnogo različitih roba, od vatrometa do hemikalija. To je nedopustivo - kaže Tomašević.


Ima li opasnosti po Srbiju od zagađenja vazduha?

Vazdušne mase koje nose čestice nitrata oslobođenog eksplozijom u Bejrutu mogu da stignu i do hiljadama kilometara udaljenih područja. Tako bi čitava Evropa mogla da bude ugrožena, pišu Novosti.

Dobra vest je da su aktuelne kiše povoljne, pa ne bi trebalo da bude opasnosti po Srbiju od zagađenja vazduha, iako bi otrovi mogli da stignu do nje. Ovo kaže Dragana Đorđević, naučni rukovodilac Centra izvrsnosti za hemiju i inženjering životne sredine pri Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu.

- Nitrati su povezani sa mnogim kancerima, pre svega sa kancerom želuca, debelog creva. Zatim izazivaju Parkinsonovu bolest, Alchajmer, i slično. U svakom slučaju oni su vrlo nepoželjni, naročito u životnoj sredini i vazduhu odakle se udišu. Ono što je posebno opasno, iz te količine od šest hiljada tona, oslobođeno je 3.700 tona čistog nitrata, čiste opasne supstance koja se sada nalazi u vazduhu. Ona se nalazi u obliku najsitnijih čestica, jer se kod eksplozija i sagorevanja oslobađaju najsitnije čestice koje najduže opstaju u vazduhu i koje mogu da dosegnu najveće daljine u svom prenosu. One mogu danima pa i nedeljama da opstanu u atmosferi - objašnjava Dragana Đorđević.

Ono što je dobro, kako ističe, je da se nitrati lako rastvaraju u vodi i da će ih svaka kiša vrlo brzo spustiti na zemlju, i smanjiti opasnost po životnu sredinu i ljude.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.