Obrazovanje zasnovano na inovacijama i kreativnosti, kao odgovor na ekonomske izazove današnjice
Šta je winsedswiss i koje su ciljne oblasti razvoja i investiranja winsedswiss grupe?
Uroš Urošević: Winsedswiss (World Institute of Service Education) je švajcarska obrazovna grupa koja ima za cilj da ponudi programe doživotnog učenja za sve - od vrtića, preko univerziteta, do usavršavanja svih profila zaposlenih stručnjaka. Programi pokrivaju uslužne delatnosti – od ugostiteljstva i hotelijerstva, upravljanja maloprodajnim i zdravstvenim uslugama, sve do sporta i luksuza. winsedswiss uspostavlja partnerstva sa najpriznatijim obrazovnim institucijama iz navedenih oblasti, pružajući na taj način najkvalitetnije obrazovanje, po licencama vodećih svetskih škola.
Naša grupa predstavlja most između potreba na tržištu i potražnje za kvalifikovanim osobljem, između budućih potreba kako zaposlenih, tako i poslodavaca, a sve sa ciljem da svojim studentima ponudimo rešenja i odgovore koji im omogućavaju da dostignu visoke profesionalne ciljeve. Istovremeno, winsedswiss na nacionalnom i međunarodnom nivou povezuje vrhunske akademske i poslovne profesionalce oko zajedničkog verovanja da je kupac centralna tačka u svakoj ekonomiji.
Na domaće tržište ulazimo sa misijom da ponudimo niz profesionalnih i stručnih programa i viših i visokih škola u različitim granama uslužne industrije, poput ugostiteljstva i hotelijerstva, maloprodaje, zdravstvene zaštite, zabave, umetnosti, sportskog menadžmenta i drugih.
Ušli ste na tržište Rumunije, a potom i na srpsko, zašto su vam ova tržišta interesantna?
Miki Mitrovich: Trenutno smo fokusirani na aktivnosti i razvoj programa u Švajcarskoj, Rumuniji, Srbiji i regionu. Winsedswiss grupa je u stvari multidisciplinarni holding sa dugoročnim ciljem edukacije profesionalaca budućnosti u regionu i pružanja kvalitetnih usluga u oblastima gde je ključ uspeha direktna saradnja sa klijentom i gde je iskustvo klijenta jednako važno kao i sam proizvod. Obrazovanje može doneti samo dodatnu vrednost; stoga je naš cilj da razvijemo usluge putem kojih možemo stvoriti radna mesta za naše diplomce i kvalifikovane talente u industriji.
Donosite dualni model obrazovanja koji ima za cilj kreiranje kvalifikovanog osoblja koje zadovoljava potrebe i potražnju tržišta. Jesmo li do sada bili u velikom raskoraku u tom pogledu?
Uroš Urošević: Ne možete ponuditi vrhunsku uslugu u ugostiteljstvu, hotelijerstvu ili bilo kojoj drugoj grani uslužnog sektora, ukoliko nemate dobro obučene i kvalifikovane profesionalce. Dualno obrazovanje je u neposrednoj vezi sa industrijom, a naši programi su koncipirani tako da kreiramo obučene profesionalce prilagođene tržištu usluga koje se neprekidno razvija. Kroz više stručno obrazovanje, naši studenti stiču sposobnosti i diplome koje ih automatski pozitivno ističu na tržištu rada i otvaraju vrata kvalitetnih radnih mesta svuda svetu.
Jedan od prvih projekata koji pokrećemo u Srbiji je VET by EHL program obuke, kroz koji zapravo donosimo u Srbiju franšizu najpoznatije svetskehotelijerske skole Ecole hôtelière de Lausanne (EHL). Profesionalno obrazovanje i obuka, VET by EHL (Vocational Education & Training by Ecole hotelière de Lausanne) studentima nudi potreban okvir rada u hotelima i restoranima, koji im je neophodan za razvoj profesionalnih veština i znanja. VET by EHL programi su koncipirani kao balans teorije i prakse, tokom kojih polaznici stiču znanje i vrhunske veštine i mogu da se uključe na tržište rada na brojnim pozicijama u industriji.
Ovaj program je tek početak, naši planovi podrazumevaju investiranje u dualne centre za obuku, kako na nivou srednjih i viših škola, tako i na univerzitetskom nivou, u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, sportskom menadžmentu i upravljanju luksuznim uslugama. Verujemo da ćemo kroz svega par godina napraviti sjajnu spregu između obrazovanja i privrede i doprineti unapređenju kvaliteta stručnog kadra, ali i čitave industrije.
Šta možemo da naučimo iz švajcarskog modela obrazovanja i da li je model takozvanog doživotnog učenja imperativ radnih mesta budućnosti?
Miki Mitrovich: Na osnovu filozofije švajcarskog dualnog obrazovanja i sa ciljem da ponudi programe doživotnog učenja, winsedswiss razvija nove obrazovne sisteme koji se zasnivaju na stalnim inovacijama i kreativnosti u uslugama, kako bi odgovorili na trenutne, ali i buduće ekonomske izazove poslovanja.
Winsedswiss, sa svojim programima, razvija ključne kompetencije neophodne budućim menadžerima, koji će postati odgovorni lideri ekonomskog i društvenog života. Kroz menadžersku karijeru i programe kontinuiranog usavršavanja, winsedswiss podržava održavanje visokog nivoa znanja, čime našim diplomcima olakšavamo pristup liderskim pozicijama u industriji.
Imajući u vidu da je sektor uslužnih delatnosti, turizma i ugostiteljstva najsnažnije pogođen aktuelnom krizom, šta je, po Vašem mišljenju, ključ oporavka navedenih industrija?
Uroš Urošević: Ključ je upravo u obrazovanju i fleksibilnosti da transformišemo naša poslovanja. Sa velikom konkurencijom za radna mesta, specijalizovano obrazovanje će više nego ikad biti na ceni, dok će sa druge strane biti potrebno izvesno redefinisanje dosadašnjeg poslovanja i sposobnost da se odgovori na neke nove izazove tržišta i nove potrebe klijenata. Naravno, oporavak se neće desiti "preko noći", ali sada je trenutak da transformišemo i ponovo pokrenemo biznise i pripremimo se za period nakon završetka krize.
Kroz seriju online programa i obuka koje ste pokrenuli za profesionalce u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, nastojite da pomognete sektoru u prevazilaženju krize. Šta im nudite?
Miki Mitrovich: Online obuka koju smo pokrenuli uz pomoć naših partnera i saradnika, pod nazivom "Hospitality Journey Adria Edition" okupila je najpoznatije međunarodne stručnjake, sa ciljem da pruži brzu podršku u optimizaciji i reformi usvojenih poslovnih modela.
Odlučili smo da počnemo sa hotelijerstvom i ugostiteljstvom, imajući u vidu da su ove oblasti najteže pogođene trenutnom krizom i da će se njihov oporavak u velikoj meri oslanjati na kvalitet ljudskih resursa.
Veoma smo srećni što smo u julu imali priliku da dovedemo svetski priznatu Ecole hôtelière de Lausanne (EHL) u Srbiju i region i da kroz serijal ovih edukativnih kurseva profesionalcima iz sektora ugostiteljstva pružimo jedinstvenu priliku da unaprede znanje i veštine učeći upravo od EHL lidera u industriji. Polaznici su bili u prilici da od profesora Horatiu Tudorija saznaju o tome koliko je bitno upravljanje prihodima u doba krize, dok profesor Alain Najar daje uvide u važnu temu optimizacije troškova u sektoru hrane i pića. Glavni fokus je bio na temama koje se odnose na profesionalni razvoj srednjeg i višeg menadžmenta, operatera i lidera u hotelima i restoranima.
Da li je customer-centric pristup, nešto što će imati sve veći značaj u hotelijerstvu i ugostiteljstvu i koliko još prostora u tom segmentu ima za dalji razvoj imajući u vidu promene koje nas neminovno očekuju u ovoj industriji?
Miki Mitrovich: Customer-centric pristup presudan je za ugostiteljstvo danas, ali je tu više reč o reakciji na promene na tržištu i potražnji za kvalifikovanom radnom snagom. Jednostavno rečeno, korisnici usluga od ugostitelja zahtevaju bolje međuljudske veštine i više standarde pružanja samih usluga. Kao rezultat, to uzrokuje da industrija iziskuje više talenata koji su kvalifikovani da obezbede uslugu na višem nivou.
Zahtevi kupaca će se razvijati i dalje i zahtevaće više od naše industrije. Za ugostiteljstvo će biti sve važnije da stvori kulturu spremnu da odgovori na ove zahteve i podigne proizvode i usluge na viši nivo. Mi u Winsedswiss-u to razumemo i cilj nam je da kroz naš program VET by EHL pripremimo visokokvalifikovane kadrove potrebne danas, a i za budućnost.
Kako tržište zahteva Customer-centric pristup, bavimo se svim strateškim oblastima ugostiteljstva, ali i uslužnim sektorom ili bilo kojim drugim u kom je savršeni odnos sa internim ili eksternim kupcima srž poslovanja. Danas to može biti bilo koja kompanija. Da biste postali istinski usredsređeni na kupca, potrebna je kultura posvećena 'izvrsnosti usluga' kao svojoj osnovnoj vrednosti i vodilji poslovanja.
Ključna reč vremena u kojem živimo je "novo normalno". Šta će biti novo normalno u sektoru turizma i ugostiteljstva?
Uroš Urošević: Svi ključni činioci u industriji turizma i ugostiteljstva moraju da budu spremni na sve što će biti ‘’novo normalno". Svako povećanje potražnje biće u neraskidivoj vezi sa svim povezanim industrijama uključujući avioprevoz, poslovne i lične motive putovanja, iznajmljivanje automobila, javni prevoz, raspoloživi i diskrecioni prihod, između ostalih. Nacionalna i globalna putna i turistička infrastruktura moraju funkcionisati na sinergijskim nivoima da bi svi uspeli. Imajući to u vidu, procesi obnove hotelskog i ugostiteljskog poslovanja u trenutnim okolnostima moraju biti balans bezbednosnih protokola, finansijskih razmatranja i praktičnog iskustva.
Glavna briga je očuvanje bezbednosti zaposlenih, istovremeno uravnoteženje potreba gostiju hotela za sigurnošću i uslugom.
Evo samo nekoliko primera onoga što možemo očekivati u budućnosti ove industrije.
Bezkontaktne Interakcije gostiju i zaposlenih u najvećem mogućem obimu (mobile check-in, elektronski ključevi, bezgotovinska plaćanja…); ograničenja upotrebe lifta na jednu osobu, ili samo na članove porodice ako su zajedno; drugi standardi fizičkog distanciranja u fitness i spa centrima; Uvođenje novih standarda za čišćenje i dezinfekciju hotelskih soba (uvođenje UV robota); U značajnom obimu doći će i do promene u sektoru hrane i pića (F&B) gde će pojedine problematične forme posluživanja biti upitne, a to je bife (buffet ili švedski sto) gde već postoje dobri primeri da se gostima u vitrini prikaže izbor ponude za bife, nakon čega oni saopšte svoju porudžbinu konobaru koji im hranu donese direktno iz kuhinje dok su pojedini restorani prilagodili svoju ponudu kroz unapred upakovane "grab-and-go" obroke.
Možemo konstatovati da će svakako doći do velikih promena i različitih inovacija, ali svakako kao jedna uslužna delatnost, turizam i ugostiteljstvo će ipak morati da se vode zahtevima gostiju i da se prilagođavaju koliko god je moguće. Kasnije, sama učestalost istih ili sličnih zahteva, diktiraće nove standarde.