Sajla za prikupljanje otpada u Potpećkom jezeru od zagađenja će braniti i Beograd

Nedaleko od brane na Potpećkom jezeru biće postavljena sajla duga 300 metara, za sakupljanje smeća koje pluta Limom, ruži izgled Ribarskog naselja i ugrožava rad hidrocentrale. Projekat ukupne vrednosti 130.000 EUR, partnerski finansiraju Evropska unija i resorno ministarstvo i realizovaće se u dve faze.

Uporedo sa ovim projektom gradi se i pristupni put u dužini od 150 metara, čiju gradnju finansira lokalna samouprava, kako bi moglo da se do samog jezera i barijere priđe kamionom. Vrednost ove investicije je dva miliona dinara.

Sledi postavljanje uporišne tačke za koju će se vezati sajla, koja prelazi na drugu stranu jezera. Sajla je duga 300 metara i biće postavljena pod uglom, tako da će samim tokom smeće biti privučeno obali, sa koje će se preuzimati i sklanjati.

- Očekuje se da će radovi biti završeni do prvog jesenjeg plavnog talasa. U početku će se smeće prikupljati uz pomoć čamaca, pripremljena su dva poliesterska i pet desantnih sa motorima, dok je u drugoj fazi projektovano da se na samoj obali postave selektori za i da se kupi jedno vozilo sa grajferom, koje će vaditi smeće i odvoziti ga na deponiju. Planirano je takođe da se postavi presa za baliranje plastike koja bi potom bila reciklirana, što će omogućiti da sajla finansira sopstvenu amortizaciju i rad - kazao je Siniša Laković iz ekološkog udruženja Jastreb koje je jedan od nosilaca projekta.

On je potsetio da poplavni talas iz Crne Gore sa sobom donesi kubike smeća koji se gomilaju na hidrocentrali koja potom mora da podigne ustave i to smeće potom ide dalje nizvodno do Drine, zatim u Savu i na kraju stiže u Beograd, što potvđuje višestruki značaj ovog projekta.

Predsednica Planinarskog društva Leskovac Valentina Toković ističe da planinari uvek učestvuju u svim ekološkim akcijama i potseća da je čišćenje Potpećkog jezera uvek bilo "sizifov posao".

- Postavljanjem sajle rešava se veliki problem sa kojim se susreće novoizgrađeno Ribarsko naselje ali i opštine Priboj i susedno Rudo u kojima se na obalama Lima zadržava najveća količina smeća. Redovnim čišćenjem otpada sa sajle ovaj problem biće konačno rešen - kazala je Toković.

Prema rečima Gorana Rekovića iz udruženja građana Primus opština Priboj je najugroženija u slivu Lima jer pet opština u Crnoj Gori kroz koje protiče ova reka, nema sanitarnu deponiju i svoj otpad skladište na obalama, a potom ulaskom u Srbiju Lim dolazi na najčuveniju ekološku bombu u zemlji, deponiju Stanjevine u Prijepolju, koja dodatno zagađuje reku, a onda se sav taj otpad generiše u Potpećko jezero.

- Prema procenama stručnjaka jezerom pluta oko 40 hiljada kubnih metara smeća što ugrožava rad hidroelektrane Potpeć, a 40% otpada potone i na taj način trajno kontaminira pribojsku kotlinu - kazao je Reković i dodao da će na ovaj način trajno biti rešeni problemi sa otpadom u reci Lim.