Popis opasnog otpada prvi korak u čišćenju Mašinske industrije i Elektronske industrije u Nišu

Veće grada Niša donelo je na poslednjoj sednici odluku o izradi elaborata koji će omogućiti "kvalitativnu i kvantitativna identifikaciju višedecenijskog, industrijskog, opasnog otpada" u krugu Elektronske industrije i Mašinske industrije.

Elaborat će, kako je navedeno u odluci Gradskog veća objavljenoj na gradskom sajtu, poslužiti kao osnova za sanaciju i remedijaciju zemljišta u krugu Elektronske industrije i Mašinske industrije.

U odluci je takođe navedeno da su Elektronska industrija i Mašinska industrije Niš dve lokacije, od ukupno 32 lokacije na teritoriji naše zemlje kontaminirane višedecenijskim, opasnim otpadom, što je utvrđeno Izveštajem o preliminarnim istraživanjima na tim lokacijama.

- Zakonom o upravljanju otpadom, utvrdjena je obaveza jedinice lokalne samouprave da upravljanje otpadom vrši na način, kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine, kontrolom i merama smanjenja rizika - istakli su u Gradskom veću.

Elaborat će biti urađen, kako je rečeno u odluci, imajući u vidu i obaveze naše države u procesu pristupanja Evropskoj uniji i potrebi da se zaštiti zdravlje stanovništva.

Radiša Spasić, hemičar sa dugogodišnjim stažom u nekadašnjoj Elektronskoj industriji i jedan od članova stručnog tima koji je formirao grad 2010. godine formirao u cilju dislokacije opasnog otpada iz Elektronske, kazao je da izrada elaborata neće biti nimalo lak posao, jer se na prostoru Elektronske industrije, a slična je situacija i u Mašinskoj industriji, nalaze velike količine opasnog industrijskog otpada.

- Nije u pitanju nekoliko tona industrijskog otpada, već sigurno više stotina tona, u različitim oblicima, u tečnom, gasovitom i čvrstom stanju - rekao je Spasić agenciji Beta.

On je podsetio da je šest fabrika u nekadašnjoj Elektronskoj industriji imalo galvanizaciju i postrojenja za galvansku zaštitu metala u kojima su se koristile velike količine različitih hemikalija.

- S obzirom na to da je 2000. godine maltene odjednom naišla kriza i prekinuo se proces proizvodnje u fabrikama Elektronske industrije, u postrojenjima i magacinama je zaostalo dosta hemikalija iz galvanskih procesa. Betonski bazeni u podrumu jedne od fabrika ostali su napunjeni otpadnim vodama, u magacinima ima i boca sa otrovima koji su pod pritiskom - istakao je Spasić.

On je istakao da sav taj opasan otpad već decenijama stoji u fabrikama bez ikakve kontrole i nadzora, maltene "pod strehom".

- Opasne materije u Elektronskoj mogle bi da izazovu ekološku katastrofu. Lako su zapaljive, a požar bi lako mogao da se proširi i van industrijskog kruga. Pored toga posebno su opasne hemikalije koje se slivaju u zemlju i mogu preko podzemnih voda da stignu i do vodovoda - naglasio je Spasić.

Po njegovim rečima, bilo je ranijih godina nekih pokušaja da se problem industrijskog otpada Elektronskog otpada reši, ali ne i konačnog rešenja.

- Inspektori za zaštitu životne sredine su 2009. godine napravili zapisnike i potvrdili da otpad postoji, a 2010. godine je formiran i stručni tim za dislokaciju, ali se na tome stalo - izjavio je Spasić.

Po njegovim rečima, pre nekoliko godina bilo reči da će industrijski otpad iz propalih fabrika širom Srbije biti dislociran i uskladišten u jednoj od napuštenih kasarni u centralnoj Srbiji, ali se i od toga odustalo pošto su se meštani koji žive u blizini kasarne pobunili.

- Verujem da će ovoga puta opasni otpada iz pogona u Nišu biti dislociran i uništen. Sada je olakšavajuća okolnost to što su se i Srbiji pojavile određene firme koje se bave transportom i uništavanjem opasnog otpada tako da te hemikalije ne moramo da izvozimo i da strancima plaćamo veliki novac za taj posao - smatra Spasić.

Dodao je da će izradi elaborata i popisu opasnih materija u Elektronskoj predstojati ozbiljno čišćenje, jer su fabrike toliko urasle u korov i drveće kao da se maltene nalaze "u džungli".

- Za dekontaminaciju i sanaciju tog prostora u Elektronskoj industriji biće potrebno puno para i grad bez pomoći države sigurno neće moći da ih obezbedi. Bez ozbira o kom iznosu se radi nužno je da se taj posao završi, jer otpad ne ugrožava samo našu sadašnjost već i budućnost - rekao je Spasić.