Sve manje proizvođača berleja - Povrtarstvo isplativiji posao

Poljoprivredno gazdinstvo Tibora i Klare Almaši u salašarskom rejonu Stara torina u Malim Pijacama, na severu Bačke, godinama se bavi proizvodnjom duvana sorte berlej i povrća.

Nekada su berlej uzgajali na većim površinama pa i proizvodili rasad za proizvođače iz ovog kraja međutim, ove sezone listove berleja beru, nižu i suše samo sa jednog katastarskog jutra.

Proizvodnja berleja ranije je donosila veću dobit gazdinstvu, bilo je i dovoljno sezonske radne snage za obavljanje poslova u berbi, varljive su i računice u proizvodnji krompira, kupusa i belog luka, a Tibor Almaši ističe da poslednjih godina najisplativija se pokazala semenska proizvodnja tikvica za izvoz.

- Smanjili smo proizvodnju duvana zato što nemamo radne snage za branje. Prošle godine smo pod duvanom imali pet jutara i veoma je teško bilo obezbediti berače, a mislim da ćemo posle ove sezone i završiti sa duvanom - kaže Tibor Almaši.

Mnogi proizvođači su odustali od berleja kada je fabrika duvana kompanije JTI iz Sente prestala sa ugovaranjem i otkupom ove sorte. Tako se u Malim Pijacama duvanom bavi svega 7-8 poljoprivrednih gazdinstava, a Tibor Almaši se priseća kada je s proleća proizvodio i isporučivao rasad duvana za 70 gazdinstava iz okoline.

U domaćoj proizvodnji duvana berlej iz atara severnog Potisja, severu Bačke i Banata, potisnula je proizvodnja duvana sorte virdžinija, koja se mahom uzgaja na drugom tipu zemljišta na području Srema.

- Ovo je malo peskovito zemljište na kojem uspeva samo duvan sorte berlej. Kada je fabrika iz Sente prestala sa ugovaranjem berleja predlagao sam da i mi pređemo na uzgoj virdžinije, ali su stručnjaci predočili da ovo podneblje ne odgovara - objašnjava Almaši.

Klara i Tibor Almaši ove sezone uglavnom sami beru listove berleja, ponekad uspevaju da angažuju još dvoje-troje ljudi, a za razliku od renijeg perioda kada su se nakon branja listovi ručno nizali, njih dvoje sada to obavljaju mašinski, što olakšava i ubrzava posao.

Gazdinstvo Tibora i Klare Almaši obrađuje 25 jutara zemlje opredelivši se za povrtarstvo, pre svega krompir, beli luk, kupus i semensku proizvodnju tikvica.

- Vrlo je teško reći šta najviše vredi i donosi najviše zarade, jer su okolnosti od sezone do sezone različite, takođe i neizvesnosti na tržištu. Ima godina kada se dobro prođe sa krompirom, druge godine para bude više od kupusa, jer u Srbiji ne može se naći usev koji je najbolje sejati, nego se gazdinstvo mora oslanjati na raznovrsnijoj setvenoj strukturi. Uskoro ćemo početi sa vađenjem krompira koji je na tri jutra, ali cena je trenutno jako loša. Čujem da otkupljivači na veliko plaćaju 20 do 22 dinara, tako da se ne može reći da krompir ima neku cenu. Prinosi krompira variraju, kao i cena, sve zavisi kakva je godina, ali i od gazde - ukazuje Tibor Almaši.

Naš sagovornik konstatuje da njihovo gazdinstvo sada najbolje prolazi sa semenskom proizvodnjom tikvica, zato što kompletna proizvodnja ide za izvoz u Nemačku i Holandiju.

- Svi uslovi proizvodnje su precizno ugovoreni, a plaćanje u evrima, tako da se nadam da će i ove godine biti zadovoljavajuće - dodaje Almaši.

Tibor smatra da su subvencije koje se iz državne kase daju gazdinstvima u iznosu od 4.000 dinara po hektaru, plus 1.200 za dizel gorivo "jako mala para".

- Imam utisak da država poljoprivrednicima jednom rukom daje, a drugom oduzima, tako da nema nekog efekta od ovakvog načina subvencija. Ja mislim da je resorni ministar Branislav Nedimović jako zadovoljan proizvođačima i njihovim učinkom, ali na terenu nije baš uvek i svugde tako. Kod nas je litar dizel goriva 1,30 EUR, a ako bi to gorivo dobili bez PDV-a i drugih poreskih dažbina u vidu zelenog dizela za oko 0,70 do 0,80 EUR koliko staje u nekim zemljama u okruženju, to bi bio značajan korak i puno bi nam značilo - mišljenja je Tibor Almaši.