NavMenu

Pad BDP-a Srbije u drugom kvartalu 6,4% - Porast industrijske proizvodnje

Izvor: Beta/Tanjug Ponedeljak, 31.08.2020. 14:05
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: NicoElNino/shutterstock.com)Ilustracija
Realni pad bruto domaćeg proizvoda Srbije u drugom kvartalu ove godine iznosio je 6,4% u odnosu na isti period godinu ranije, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Kako je navedeno, preme desezoniranim podacima, u drugom kvartalu je, u odnosu na prethodni kvartal, zabeležen pad BDP-a od 9,2%.

Privreda Srbije je u drugom tromesečju zabeležila pad zbog pandemije koronavirusa i vanrednih mera preduzetih za suzbijanje njenog širenja, pri čemu je njen rezultat drugi najbolji u Evropi, objavio je RZS, prenosi Beta.

Posmatrano po delatnostima, u drugom kvartalu, u poređenju sa istim periodom 2019. godine, začajan je bio realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, od 16,7%.

U sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama pad je iznosio 7,7%, a u sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti, 20,6%.

Značajan realni rast bruto dodate vrednosti, kako je nevedeno, ostvaren je u sektoru informisanja i komunikacija od 5,4%, i sektoru državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja i zdravstvene i socijalne zaštite, 7,1 odsto.

Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, u drugom kvartalu je na godišnjem nivou realni rast zabeležen samo kod izdataka za finalnu potrošnju države, od 8,9%, dok je realni pad zabeležen kod svih ostalih agregata.

Izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava su pali za 8%, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima za 4,7%, bruto investicije u osnovna sredstva za 11,9%, izvoz robe i usluga za 20,7%, a uvoz robe i usluga za 19,3%, navodi se u saopštenju RZS.


Industrijska proizvodnja u Srbiji porasla u julu 0,4%

Industrijska proizvodnja u Srbiji porasla je u julu za 0,4% u odnosu na isti mesec 2019. godine, dok je u odnosu na prosek u prošloj godini povećana za 2,2%, objavio je Republički zavod za statistiku, prenosti Tanjug.

U periodu januar-jul 2020. godine, industrijska proizvodnja je bila manja za 1,4 odsto nego u istom lanjskom periodu.

U julu je sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija ostvarilo rast od 6,3%, a Rudarstvo rast od 1,7% međugodišnje, dok je Prerađivačka industrija zabeležila pad od 0,8%.

Na godišnjem nivou je u julu rast zabeležen kod proizvodnje trajnih proizvoda za široku potrošnju od čak 29,4%, kod kapitalnih proizvoda za 1,3, i kod proizvodnje netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 0,3%.

Istovremeno, proizvodnja eneregije je u julu opala za 0,5% u odnosu na isti lanjski mesec, a proizvodnja intermedijarnih proizvoda, osim energije, je zabeležila pad od 1,6%.

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u julu u odnosu na isti mesec 2019, imali su proizvodnja: električne energije, zatim metalnih proizvoda, osim mašina, proizvodnja nameštaja, prehrambenih proizvoda i proizvodnja električne opreme.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za jul, u odnosu na prosek 2019. godine za industriju, ukupno pokazuje da je ostvaren rast od 1,3%, a za prerađivačku industriju rast od 2,2%.

Na mesečnom nivou, industrijska proizvodnja u julu je, prema deseoniranim podacima, porasla za 3,6%, a prerađvačka industrija za 5,5%.


Turistički promet u julu manji za 50,5% u odnosu na prošli

U Srbiji je u julu ove godine, u odnosu na jul 2019. godine, broj dolazaka turista manji za 50,5%, dok je broj noćenja manji za 35,9 odsto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku, prenoi Tanjug.

U julu 2020. godine, u odnosu na jul 2019. godine, broj noćenja domaćih turista manji je za 3,2%. Broj noćenja stranih turista manji je za 85,3%.


Pad spoljnotrgovinske robne razmene Srbije za sedam meseci 7,5%

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je od početka godine do kraja jula iznosila je 22,01 mlrd EUR, što je pad od 7,5% u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je RZS, prenosi Beta.

Izvezeno je robe u vrednosti od 9,31 mlrd EUR, što je 8,2% manje nego u isto vreme 2019. dok je uvoz robe imao vrednost od 12,70 mlrd EUR, što predstavlja pad od 7,1% u odnosu na isti period prošle godine, navedeno je u saopštenju.

Deficit je bio 3,39 mlrd EUR, odnosno 4% manje nego u istio vreme lane.

Pokrivenost uvoza izvozom bila je 73,3% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 74,1%.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje članice Evropske unije činile su 60,7% ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner Srbije bile su zemlje CEFTA, sa kojima je ostvaren suficit u razmeni od 1,03 mlrd EUR, koji je bio rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih), električnih mašina i aparata, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila i pića.

Izvoz Srbije u tokom sedam meseci iznosio je 1,51 mlrd EUR, a uvoza 471,7 mil mlrd EUR, pa je pokrivenost uvoza izvozom bila 320,3%.

Uprkos krizi zbog korone građani povećali potrošnju

Promet robe u trgovini na malo u Srbiji bio je u julu veći za 4,2% u tekućim cenama, a u stalnim cenama za 4,7% nego u istom mesecu prošle godine, pokazuju preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku, prenosti Tanjug.

Tokom perioda januar-jul ove godine, promet robe u maloprodaji je porastao za 4,1% u tekućim cenama, odnosno za 4,6% u stalnim cenama u poređenju sa istim periodom lane.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.