Prirodno blago Rtnja i Kučaja privuklo investitore u timočku opštinu

Timočki Boljevac, još pod snegom, očekuje berićetno proleće. Tek sagrađena fabrika izvoziće vodu sa Rtnja, a iz druge fabrike u izvoz uveliko odlaze pelete od ovdašnje kučajske bukovine. Obilje šuma Boljevčani će iskoristiti i za izvoz industrijskog ćumura, a izvesno je da će proizvoditi i struju od vetra sa rtanjskih i kučajskih proplanaka i brzih planinskih vodotokova.

Investitori su već među Boljevčanima. U ovoj maloj timočkoj opštini ima ih više nego u susednom Boru i Zaječaru, zajedno. Prepoznali su dobre prirodne resurse i perspektivne programe. U veliku izvoznu fabriku za proizvodnju peleta, specijalno presovanog briketa, "East point" Zorana Drakulića uložio je 8 mil EUR, a u najsavremeniju fabriku vode Mića Jovanović, vlasnik beogradskog Megatrend univerziteta, 2,5 mil EUR. Drakulić gotovo celokupnu proizvodnju izvozi u Italiju, Jovanović uveliko pregovara o izvozu u Tursku i Arapske Emirate, a ima zainteresovanih i na afričkom kontinentu. Nemačka firma BTR, sa ulogom od 3 mil EUR, već je u Boljevcu počela da gradi najveću fabriku industrijskog ćumura na Balkanu, a italijanska firma "Bontkom" iz Modene završila je sva istraživanja i ovog leta počeće da postavlja vetrenjače za proizvodnju struje.

Predsednik opštine Boljevac dr Nebojša Marjanović, slaže se sa ocenama da Boljevac uspešnije odoleva krizi od drugih opština u Srbiji. Možda, veli, i zbog toga što se ovde, ispod Rtnja i Kučaja, nije učaurila zaraza megalomanije. Ubedili su i druge, preko svojih programa i fonda za razvoj, da se od boljevačkog prirodnog blaga može živeti. U boljevačkim javnim preduzećima nema blokiranih računa i dugova, a nema ni previše onih koji traže posao. Nema ni dimnjaka koji truju vazduh i vodu pa zato Boljevac i zvanično, već dve decenije, ima status ekološke opštine.

Na vidiku su i bolji dani. Prvo će u izvoz krenuti mineralna negazirana voda sa izvorišta Buk u podnožju Rtnja, pored srednjovekovnog manastira Lozica. Pre gotovo 20 godina tu vodu su istraživali Italijani, ali su ih ratni događaji i blokada u tom poslu sprečili. Došao je Mića Jovanović i uz pomoć fonda za razvoj izgradio najsavremeniju fabriku koja će mesečno proizvoditi 1.200.000 litara vode. Rukovođenje fabrikom poverio je zavičajcu Nikoli Rašiću, koji se u Boljevcu gotovo tri decenije dokazivao eksploatacijom mermera i dolomita sa Rtnja.

Nedaleko od ove fabrike, na Radovanskoj reci, obnovljen je minule godine i veliki ribnjak kalifornijske pastrmke. Novi vlasnik ga je modernizovao za proizvodnju 100.000 kilograma ribe vrhunskog kvaliteta. Podigao je i postrojenje za preradu i pakovanje – za izvoz.

Rtanj obiluje dolomitom bez koga ne mogu staklare, a ni proizvodnja veštačke vune, veštačka đubriva i u farmaceutska industrija. Čudo od kamena. A tek koliko ima ljubičastog i crvenog mermera. I lekovitog bilja. Na glasu je posebno rtanjski čaj, kome pridodaju i afrodizijačka svojstva. U planu je fabrika za preradu lekovitog bilja.

Kučajska bukva je dokazano najkvalitetnija na Balkanu. Pomenuta fabrika peleta uspešno radi na toj sirovini. U izgledu je da će "East point" obnoviti boljevačku drvnu industriju. Mogla bi opet da zaposli 400 ljudi, kao nekada. I da proizvodi nameštaj i za izvoz.

– Drvo je naš bogomdani prirodni potencijal – kaže boljevački predsednik. – A tu su i nepregledni kučajski pašnjaci na kojima se razvila tradicija stočarenja, koju ćemo, takođe, uz pomoć investitora, obnavljati.

Selo Krivi Vir nadaleko je poznato po krivovirskoj ovci "žuji" i krivovirskom kačkavalju. Obnovljen je rad stare mlekare, a moglo bi se učiniti i mnogo više. Predsednik Marjanović računa i na obnovu farme junadi u Sumrakovcu. Deset godina je uspešno odgajala 5.000 utovljenih bikova godišnje i dobar deo izvozila. Stigao je "Agroforum" iz Osipaonice i počeo da obnavlja farmu.

Raduje boljevačkog predsednika i što krizi godinama odolevaju metalci. Reč je o fabrici mašina "Standard", sa 350 zaposlenih, najuspešnijem kolektivu u sastavu beogradskog IMT-a. Uspešno su privatizovani i već rade za izvoz poljoprivrednih i komunalnih mašina.

A tek kako će se živeti od vetra. Biće podignuto 40 vetrenjača, snage 120 megavata, a opštinski budžet imaće od toga vajdu od oko milion evra godišnje. To je trećina sadašnjeg budžeta ove komune, a nešto će se u taj budžet uliti i od dvadesetak mini-elektrana na potocima i rečicama ispod Rtnja.

Dolazak nagoveštavaju i novi investitori. Boljevčanima na tome, zaista, zavide. Zavide im i zbog toga što imaju najmanje nezaposlenih. Cela opština ima blizu 16.000 stanovnika, četiri i po puta manje od susedne zaječarske, a broj zaposlenih se gotovo ne razlikuje. Zaposlen je gotovo svaki peti stanovnik Boljevca, a još oko 1.500 Boljevčana živi i radi u inostranstvu.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 16.03.2010.)