NavMenu

Vrbički beli luk sa zaštićenim geografskim poreklom autentična sorta, doneta iz Mađarske u Srbiju

Izvor: Agrosmart Sreda, 16.09.2020. 12:50
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Sulina Ekaterina/shutterstock.com)Ilustracija
Proizvođači prolećnog belog luka iz severnobanatskog sela Vrbica, u opštini Čoka, izborili su se da vrbički beli luk dobije zaštićeno geografsko poreklo. Svi koji su ga probali znaju da se vr­bič­ki luk ne mo­že po­re­di­ti sa uvo­znim iz Kine ili bilo kojim drugim, jer ima mno­go bolji ukus, sa­dr­ži vi­še eterič­nih ulja i mi­ne­ral­nih ma­te­ri­ja.

I da oznaku koju je dosad stekao nosi s punim pravom. Radi se o auten­tič­noj sor­ti ko­ja je u u ovaj kraj do­neta pre vi­še sto­ti­na go­di­na iz oko­line Makoa i Segedina.

Vrbičko poljoprivredno gazdinstvo Arpada Mihoka i njegovih sinova, od pre četiri godine krenulo je korak dalje, ka specifičnijoj proizvodnji koja nosi dodatu vrednost – spravljanje prerađevina od belog luka, u čemu vide profit i budućnost.

Sirovine proizvode na površini od dva hektara, a teglice sa namazima i drugim prerađevinama imaju kupce na domaćem tržištu, ali se šire i na Balkanu.

Porodica Mihok prerađevine spravlja po staroj porodičnoj recepturi koja se u ovoj familiji praktikuje više od dva veka. Nosioci gazdinstva Mihok su Arpadovi sinovi, ali Arpad im svesrdno pomaže.

Pod belim lukom u ataru Vrbice je sada oko 30 hektara, rodi tri do šest tona po hektaru, već u zavisnosti ko koliko ulaže u proizvodnju i kakve su vremenske prilike.

Arpadov sin Mikloš objašnjava kako izgleda ova proizvodnja - luk se sadi u prvoj polovini februara, isključivo ručno jer svaka glavica mora da se postavi u određeni položaj kako bi nikla i donela rod. Tokom vegetacije usev se tretira najčešće prirodnim preparatima, s korovi se uklanjaju ručno.

Po Mikloševim rečima, kasnije se određena količina luka čuva za sadnju naredne godine. Naravno, za zasnivanje proizvodnje se uzimaju samo krupni, zdravi i tipični čenovi.


Oznaka garantuje i lovorike na tržištu

Na Evropskom tržištu povećava se broj proizvoda sa oznakom zaštićenog geografskog porekla. Takvi proizvodi garantuju određeni nivo kvaliteta i zbog toga odgovaraju kako privredi Evrope i matičnih država tako i samim potrošačima koji se sve više okreću ovakvim produktima.

Dr Predrag Ikonić sa Naučnog instituta za prehrambene tehnologije iz Novog Sada kaže da Sistem Evropske unije prepoznaje tri oznake kvaliteta: PDO, PGI i TSG.

Ikonić objašnjava da je dobrobit ovih oznaka višestruka. Prvo, sve više potrošača okreće se upravo ovakvim proizvodima, često zbog brige o zdravlju.

- S jedne strane potrošači smatraju ove proizvode zdravijim i mišljenja su da njihovo konzumiranje povoljno utiče na organizam. A s druge strane, tradicionalni proizvodi izazivaju posebnu vrstu emocija - kaže.


Postupak sertifikacije

Dr Aleksandra Novaković sa Insitituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu objašnjava da postupak sertifikacije oznake geografskog porekla sporovodi sertifikaciono telo koje ima ovlašćenje akreditacionog tela. Sam proces dolaska do sertifikacije izgleda ovako:

Prvi korak je inicijativa samih proizvođača u cilju formiranja interesne grupe koja će pokrenuti postupak registracije proizvoda sa oznakom geografskog porekla. Potom i sam čin registracije koji sprovodi Zavod za intelektualnu svojinu u sadejstvu sa Ministarstvom poljoprivrede.

- Kada su zadovoljeni svi elementi imamo registrovan proizvod koji se kao takav nalazi u registru Zavoda za intelektualnu svojinu - objašnjava ona.

Novakovićeva dodaje da je sertifikovanih proizvoda u Srbiji svega deset: ariljska malina, oblačinska višnja, đerdapski med, leskovački ajvar, futoški kupus, fruškogorski lipov med, sremski kulen, begečka šargarepa, pirotski kačkavalj i kačarski med.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.