Fruškogorski lipov med, ariljska malina i pirotski kačkavalj idu u Brisel

Evropska unija i Kina međusobno će zaštititi po 100 proizvoda s oznakom geografskog porekla, što će po bilateralnom sporazumu zaštititi proizvođače od falsifikovanja ove vrhunske robe. I svakako dobro probrane, jer samo na nivou EU postoji oko tri hiljade proizvoda koji imaju takvu oznaku. Na toj listi i dalje nema nijednog od proizvoda iz Srbije.

Od evropskih proizvoda sa oznakom geografskog porekla u Kini će biti zaštićeni: špansko vino kava, francuski šampanjac i konjak, irski viski, portugalski porto, poljska votka, minhensko pivo, grčka feta i italijanski sirevi gorgonzola i parmiđano ređano. Među kineskim proizvodima su jelo od pasulja "piksijan doj ban", pirinač panđin, anđi beli čaj...

Kako je objavila Evropska komisija (EK), sporazum će doneti trgovinske koristi obema stranama, a potrošačima ponudu kvalitetnih proizvoda, piše Politika.

Euraktiv prenosi da kinesko tržište ima sve veći potencijal za evropske proizvođače hrane i pića (vrednost izvoza 2019. bila je 14,5 mlrd EUR) i da je ta zemlja druga destinacija za izvoz evropskih proizvoda zaštićenih geografskom oznakom.

Jasno je da korist od zaštite geografskog porekla robe postoji. Prema poslednjim informacijama iz Ministarstva poljoprivrede, Srbija na nacionalnom nivou ima 47 poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom. Niko od proizvođača još se nije osmelio da sa takvim proizvodom izađe pred evropsko tržište i konkuriše za oznaku.

– Čekamo zakon o šemama kvaliteta za poljoprivredno-prehrambene proizvode koji će pružiti pravni osnov da bismo i to uradili. U međuvremenu smo pripremili tri specifikacije za fruškogorski lipov med, ariljsku malinu i pirotski kačkavalj. Iz Brisela smo nezvanično dobili pozitivne komentare. Sada se samo čekaju propisi da i zvanično pošaljemo EK na odobravanje – rekao je za Politiku Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede.

Kako su ranije za Politiku rekli u Zavodu za intelektualnu svojinu, Srbija još nije članica EU, ali to nas ne sprečava za registraciju proizvoda na nivou EU jer članstvo nije uslov.

Kao primer su naveli Kolumbiju, koja je zaštitila kafu. Kod nas očigledno i dalje ne postoji veće interesovanje proizvođača da uđu u rigorozne kontrole i pripremu specifikacija i elaborata, što je uslov za konkurisanje na zahtevnom evropskom tržištu.

Ova procedura inače ne zahteva posebne finansijske izdatke, a može da traje od nekoliko meseci do godinu dana. Vreme se produžava ukoliko neka od država uloži prigovor, što je relativno česta situacija. Dodatni problem je i to što kod nas postoji i jedan broj proizvoda koji su registrovani, a nemaju ovlašćene korisnike.