U vinariji Impertor spremaju se novine - Sa Demeter organskim sertifikatom i autohtonim sortama prodaja više neće biti problem

- Za Imperator sam pred kraj septembra podnela zahtev balkanskoj sertifikacionoj kući Ecocert s namerom da pored organskog grožđa prvi put sertifikujem i organsko vino kod nas. Konačno je uređena zakonska regulativa da se to može odraditi u Srbiji. Kako nam je grožđe već organsko, po automatizmu bi trebali dobiti sertifikat za vino jer u preradi ništa ne koristimo osim vinobrana. Redovno nam dolaze inspektori, sve kontrolišu, mi već pet godina imamo evropski sertifikat i poražavajuće je da nismo naše vino mogli i ovde tako da sertifikujemo. Trenutno imamo zeleni listić na etiketi, ali ubrzo ćemo moći da istaknemo i srpski znak za organsko vino - kaže enolog Đurđa Katić.

Uz pređašnjih 2,7 hektara, prošle i ove godine posađeno je još 6,6 pa se Imperator ubrzano približava prvoj desetici hektara. Nove parcele ubrajaju i nove sorte, po prvi put su tu: prokupac, vranac, sila, uz već postojeći grašac beli i sovinjon, rajnski rizling, pino noar, merlo, malbek, kaberne sovinjon i fran.

Najavljene su i značajne promene u vinariji koju Imperator inače deli sa vinarijom Salaxia. Proširuje se postojeća degustaciona sala i prostor za odležavanje vina, ali i gradi nešto potpuno novo, objašnjava vlasnik Branko Zečević:

- Dogodine ćemo imati u rodu blizu 10 hektara i vreme je da uz tu količinu vina konačno pređemo na apgrejd vinarije i nešto ozbiljniji vinski biznis. Doteraće se stari deo vinarije, napravićemo u vinariji restoran, preko zime dodaćemo barik salu ukopanu u brdo, kao i veliki prostor za odležavanje vina u kavezima.

Zečević očekuje svečani završetak radova negde u maju ili junu, u vreme kada bi i Demeter sertifikat mogao da stigne u nekadašnju butik, a sada samo Organsku vinariju Imperator.

Ali, da li se ovo opredeljenje prema organskom i biodinamičkom usmerenju tokom prve decenije rada pokazalo kao isplativo?

- Definitivno se ne isplati - smeje se. - To je skup hobi, čist trošak do neke određene količine boca na godišnjem nivou. Kada se ta granica pređe, a različita je za različite vinarije i različite cenovne kategorije, postaje polako i neki mali biznis. Za nas je čarobna granica oko 30.000 do 35.000 boca godišnje, a kad konačno završimo planiranu vinariju kapacitet će biti oko 50.000. Tada računam da će vinarija početi sama sebe da otplaćuje, te postati pravi užitak koji se ne mora dotirati svake godine.

Vranac, prokupac, sila, grašac beli, autohtone sorte uz internacionalne vedete, Zečević tvrdi da su Đurđa i on o tome zajednički odlučivali. U tom smislu kao omiljeno vino ističe još uvek Qvintillvs, kupažu malbeka i merloa.

- Zato što je pitko, ide sjajno uz ribu, meso, ali i bez ičega. Jednostavno, najviše mi leži što ne mora biti tako i drugima. Uostalom, vino zato i jeste dobro što o njemu svako može imati drugačije mišljenje. A što se novih sorti tiče, hoćemo nešto novo, nećemo da imamo dosadna vina. Od početka se bavimo kupažama pa sada želimo da vidimo šta autohtone sorte mogu dodati internacionalnim u tim kombinacijama. Očekujem jako zanimljiv eksperiment koji će naći svoju publiku, pogotovo što planiramo da izvozimo deo buduće proizvodnje. Trenutno izvozimo male količine u Nemačku, Dansku, Englesku, Kanadu i region. Bilo je puno više zahteva ali nemamo količine, a sa Demeter organskim sertifikatom i autohtonim sortama uključenim u portfolio, prodaja više nikada neće predstavljati problem.