Kako je u domaćem zakonodavstvu regulisan rad od kuće

Pravo na stalni rad od kuće moglo bi od ove jeseni da bude zakonom zaštićen u Nemačkoj. Grčka, Irska i Španija uveliko rade na tome, s tim što je Španija već donela odluke koje omogućavaju zaposlenima priznavanje troška rada od kuće. Sličnu nameru imaju i u Hrvatskoj, gde se odnedavno govori kako bi u zakonu trebalo zadržati član o "radu na izdvojenom mestu rada" i uvesti novi – rad na daljinu, koji bi predviđao dva modusa: privremeni i stalni rad. U prvom slučaju radnicima bi se omogućilo da povremeno, kad to žele, rade van firme, ali bi sami bili odgovorni za uslove u kojima rade. Za stalni rad na daljinu predlaže se da se utvrdi neoporeziva naknada za troškove koje radnik ima u sopstvenim prostorijama i koje bi mu poslodavac plaćao.

U Srbiji je, ističu predstavnici sindikata, zbog krize izazvane pandemijom više od 100.000 radnika dobilo mogućnost da posao obavlja od kuće, iako u zakonu takva vrsta rada nije jasno definisana u svim segmentima. Za mnoge ostaje i nerešeno pitanje priznavanja i naknade troškova u slučaju trajnog rada od kuće.

Profesor Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo, smatra da bi država morala detaljnije da se pozabavi normiranjem pojedinih pitanja koja su zasad predviđena za uređenje ugovorom o radu.

- Kod nas nisu precizno zakonom regulisane tačke koje se odnose na nadzor poslodavca i efikasnost radnika koji radi od kuće. Sporno je i pitanje obezbeđivanja sredstava za rad. U inostranstvu je uobičajeno da poslodavac daje nadoknadu zaposlenom zato što upotrebljava svoju internet vezu i kompjuter, a ako to nije u mogućnosti, onda treba da mu to sam obezbedi. Tu su i nedoumice oko osiguranja radnika od povrede na radu, pa bi trebalo bolje precizirati šta je povreda na radu ako se rad obavlja od kuće - nabraja Reljanović i podseća da zakon propisuje radno vreme zaposlenog, ali u slučaju rada od kuće, poslodavac to shvata olako.

- U praksi se dešava da se brišu razlike između radnog i slobodnog vremena zaposlenog. Poslodavac neretko zadaje zadatke i uveče, noću šalje poruke ili mejlove - ističe Reljanović.

U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata podsećaju da Zakon o radu (ZOR) ima mnogo manjkavosti, pa tako i u pogledu definisanja rada od kuće. Ranka Savić, predsednica asocijacije, ističe da zbog toga zakon mora preciznije da reguliše takvu vrstu angažmana.

- Predstavnici sindikata su nekoliko puta razgovarali o tome s odlazećim ministrom. Svi su saglasni da, kad na redu budu izmene i dopune ZOR-a, treba bolje definisati i rad od kuće. Rad van prostorija poslodavca koji se spominje u zakonu nije isto što i trajni rad od kuće. Radnici koji sada rade od kuće, recimo, nemaju rešeno pitanje plaćanja interneta, kancelarijskog materijala, trajanja radnog vremena, prekovremenog rada... - nabraja Ranka Savić.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije su zabrinuti zbog činjenice da se sve masovniji rad od kuće prepoznaje samo kroz ugovore o radu, pa će zato tražiti od države da pod hitno reguliše ove oblasti rada, ne čekajući izmene i dopune ZOR-a.

- Podnećemo inicijativu da se tačno definiše koja sredstva za rad poslodavac treba da obezbedi da bi radnik mogao da obavlja svoje zadatke od kuće. To je zasad apstraktna norma u zakonu, koja nije definisana u kvantitativnom smislu. Dotad zahtevamo da poslodavci svojim radnicima obezbede sredstva za rad ili nadoknade troškove za korišćenje tih resursa, što često nije slučaj u praksi - napominje Duško Vuković, potpredsednik saveza.

Rad od kuće omogućen je Zakonom o radu. Članovima 42 i 50 rad od kuće regulisan je kao vrsta ugovora o radu i kao povremeno obavljanje poslova od kuće, uz saglasnost zaposlenog i poslodavca. Zbog specifičnosti obavljanja poslova van prostorija poslodavca, precizirana je sadržina ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, podsećaju u Ministarstvu za rad, dodajući da, pored obaveznih elemenata propisanih zakonom, ugovor o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca sadrži i: trajanje radnog vremena prema normativima rada, način nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog, sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava, korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu, naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja... Uz to, zakonom je propisano i da osnovna zarada zaposlenih koji rade van prostorija poslodavca ne može biti manja od osnovne zarade zaposlenih koji rade u prostorijama poslodavca na istim poslovima.