Sajmovi od marta ne prihoduju ni dinara, a sve organizacije onlajn

Od februarske međunarodne turističke manifestacije, koja je i poslednja održana ove godine, prihodi Beogradskog sajma su nula dinara!

Istu sudbinu deli i Novosadski sajam, ali i druga preduzeća koja se bave organizacijama različitih manifestacija u našoj zemlji. I dok je dobar deo kongresa i konferencija prešao na onlajn, održavanje sajmova poljoprivrede, knjiga, automobila, nameštaja, ipak će morati da sačeka bolje dane, jer nemaju neku perspektivu u virtuelnom svetu.

Kako su za Novosti rekli u Beogradskom sajmu, njihova neto dobit od prošle godine, posle 48 održanih manifestacija, iznosila je više od 100 miliona dinara. Od ove prolećne sezone prihodi Sajma su nula.

- Iz nerazumljivih razloga Sajam je kategorisan tako da ne sme da održava nikakve manifestacije - rekao je Aleksandar Ivković, pomoćnik komercijalnog direktora Beogradskog sajma.

- Zbog toga i tražimo da za nas važe pravila kao i za one koji se bave trgovačkim delatnostima, jer je, recimo, u tržnim centrima dozvoljeno istovremeni boravak 15.000 ljudi. Svakako, održavanje nekih virtuelnih sajmova nije naša budućnost.

Praksa govori da takve manifestacije rade oni koji nemaju infrastrukturu da prave sajmove. Onlajn svet pruža jednostranu komunikaciju, pa ne vidimo nikakve benefite od toga.

Sličnog je mišljenja i direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković. Kako je ispričao, ni oni od marta ne mogu ništa da rade. Više od 80% ukupnog prihoda je od organizacije sajmova, a ostatak zarađuju na iznajmljivanju poslovnog prostora. Kao i Beogradski sajam i oni su smanjili plate zaposlenih.

- Zbog dobrih prehtodnih rezultata sada smo pribegli kreditnom zaduživanju, uz grejs period od dve godine, kako bi imali za plate, poreze i druge račune - objasnio nam je Cvetković.

- Nadamo se da će se u tom periodu rešiti problem sa koronom, pa da se vratimo stvarnom biznisu. S druge strane, tu je onlajn svet, koji očigledno preuzima primat u poslovnom svetu, u odnosu na realan, koji smo do sada imali. Naš prvi onlajn sajam će biti poljoprivredni, to je i naša najjača manifestacija.

Prema rečima Cvetkovića, kada ne organizuju manifestacije, smanjuju se i troškovi angažovanja dodatne radne snage. U perspektivi, biće pitanje, da li će nam svi ti radnici biti i potrebni. Sve će doživeti transformaciju, a zaposleni će morati više da se angažuju oko IT obuke.

- Do kraja godine minus više od 2 mil EUR - kazao je Cvetković.

Prema rečima Roberta Čobana, predsednika Kolor pres grupe, kompanije koja je jedan od najvećih organizatora manifstacija u Srbiji, oni su našli model da opstanu u vremenu pandemije, kroz prihode koji su niži, ali i rashode koji su 20 puta manji.

- Kao organizatori, mi se više nećmo vratiti na staro, ni kada prođe korona - ispričao nam je Čoban. - Niko neće da se vrati na plaćanje logističkog sveta i da ima troškove iz 19. i 20. veka. Sajamske manifestacije bi trebalo da nađu model, kako da prežive. Da budu atraktivne klijentima. Siguran sam da je ova godina cela propala, ako ne i sledeća.