Promene na čelu turske ekonomije posle velikog pada lire

Posle velikog pada turske lire ove godine s dvostrukom inflacijom i osiromašenim deviznim rezervama, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je smenio guvernera centralne banke, a ministar finansija podneo ostavku.

Promene, međutim, neće dugoročno oslabiti pritisak na liru i tursku privredu, ako se ne uvede stroža monetarna politika kojoj se predsednik Turske čvrsto protivi poslednjih godina, dok ni pobeda Džoa Bajdena na izborima u SAD nije od pomoći oporavku turske valute, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Dan pošto je Erdogan smenio guvernera centralne banke, ministar finansija i predsednikov zet Berat Albajrak je u nedelju podneo ostavku, u vreme kada je turska lira pod intenzivnim pritiskom, piše Fajnenšl tajms.

Albajrak je rekao da ostavku podnosi iz zdravstvenih razloga, navodi britanski list i ističe da je ostavka zapanjila posmatrače koji su 42-godišnjaka smatrali jednim od najpouzdanijih predsednikovih saradnika, iako je za dve godine na čelu Ministarstva bio pod žestokim kritikama stranih investitora, opozicionih partija, a privatno i članova vladajuće stranke Pravda i razvoj.

Analitičari ocenjuju da je rekonstrukcija stvorila napetu situaciju za liru, koja je već na rekordno niskim nivoima, nakon što je izgubila 30% vrednosti u odnosu na američki dolar od početka 2020. Ipak, iako je mesto ministra finansija upražnjeno, lira se ujutro u ponedeljak, 9. novembra, malo oporavila na azijskim tržištima.

Ekonomisti kažu da je za smirivanje valute i stavljanje dvocifrene inflacije pod kontrolu najjednostavniji način podići kamatne stope, što je centralna banka povremeno radila, ali što je Erdogan opisao kao "majku i oca svih zala".

Novi guverner Naci Agbal ima dobru reputaciju među stranim investitorima još otkad je bio ministar finansija i jedan je od retkih u turskom vrhu koji se priklanjaju mejnstrim ekonomskom razmišljanju. Ipak, ističe, britanski list, čak i ako Agbal zna šta treba uraditi za stabilizaciju lire, ostaje nejasno da li će imati manevarski prostor koji je uskraćen prethodnim guvernerima.

Opozicione stranke tvrde da je stvarni problem turske privrede politički sistem koji je previše moći stavio u ruke predsednika.

Pad lire od 30% u odnosu na američki dolar ove godine, posle prethodnog naglog gubitka vrednosti turske valute 2018, uznemirio je ekonomiste koji se plaše da bi mogao prerasti u krizu platnog bilansa što bi snažno pogodilo privrednu vrednu 740 mlrd USD, piše Volstrit džurnal.

Posle decenije eksplozivnog ekonomskog rasta koji je privukao strane investitore, Erdoan je, kako navodi američki list, poslednjih godina odustao od ekonomske discipline i uticao na odluke centralne banke o kamatama.

To je obeshrabrilo mnoge investitore da ulažu u zemlju i dovelo je do egzodusa kapitala s njenog tržišta obveznica i akcija, stavljajući, prema ocenama ekonomista, Tursku na opasan put, jer je zemlja opterećena hroničnim deficitom štednje i ne može imati brz rast bez značajnog priliva sredstava.

Erdogan je prošle godine imenovao Ujsala na čelo centralne banke, navodeći da prethodni guverner nije sledio njegova naređenja da smanji kamate. Za manje od godinu dana, Ujsal je smanjio kamate s 24 na 8,25%, što je ponovo povećalo pritisak na liru koja je opet počela da pada, ukazuje Volstrit džurnal.

U naporu da zaustavi pad, centralna banka je prodavala devize iz svojih rezervi i pozajmljivala dolare od domaćih banka da kupuje lire. S pandemijom koja je osakatila svetsku privredu, ta strategija je bila neuspešna, pošto je s manjim prihodom od turizma i većim uvozom smanjen unos deviza u zemlju koji je ostavio rupe u platnom bilansu i sad centralna banka drugim bankama duguje više deviza nego što ih ima u rezervi.

Centralna banka je promenila taktiku i u septembru povećala referentnu stopu na 10,25% ali to, ističe list, nije olabavilo pritisak na liru, pošto je kamata ostala negativna kada se prilagodi inflaciji, čime je posedovanje turske valute neprivlačno kako stranim investitorima, tako i stanovnicima zemlje.

Odlazak Albajraka, koji je poznat po vezama s Belom kućom Donalda Trampa, takođe može naznačiti Erdoanovo prilagođavanje kao reakciju na izbor Džoa Bajdena na predsedničkim izborima u SAD, ističe Njujork tajms, ukazujući da su u Albajrakovoj nadležnosti bili odnos s Belom kućom preko prijateljstvo s Trampovom ćerkom Ivankom i njenim suprugom Džaredom Kušnerom.

Erdogan je prolazio kroz sve veće ekonomske i političke poteškoće delom zahvaljujući prijateljstvu s Trampom, navodi list. Turska je dosad izbegla sankcije zbog kupovine ruskog raketnog sistema S-400, kao i novčane kazne za državnu Halkbanku zbog njene uloge u kršenju američkih sankcija Iranu.

Bajdenova administracija mogla bi zauzeti čvršći stav prema Turskoj, dok Erdoan možda nastoji da upravljanje ekonomijom stavi u sigurnije ruke, ukazuje Njujork tajms, ističući da je novi guverner centralne banke poznat po protivljenju Albajrakovoj ekonomskoj politici u poslednje dve godine.

Turska lira je u ponedeljak zabeležila najveći skok od marta 2019. s nadama da će odlasci s ključnih ekonomskih funkcija označiti povratak ortodoksonom pristupu kamatama, ističe Blumberg.

Iznenadna zamena guvernera centralne banke, međutim, verovatno neće zaustaviti pad lire ako ne bude uvedena čvršća monetarna politika imajući u vidu dvocifrenu inflaciju, deficit u platnom bilansu i pojedene devizne rezerve.

Iako postoje nade za povratak ortodoksnijoj ekonomskoj politici, pojedini analitičari su i dalje oprezni.

Bajdenova pobeda na predsedničkim izborima u SAD takođe verovatno neće pomoći liri, ocenjuje Blumberg i ukazuje da su trgovci valutama zabrinuti da će pod novom administracijom doći do zahlađenja odnosa SAD i Turske, posebno dok se Ankara suočava s mogućim američkim sankcijama zbog kupovine ruskog raketnog sistema.