Obaveza dokumentovanja troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada - da, i dalje je na snazi

Početkom 2019. godine poslodavci i zaposleni sa negodovanjem su prihvatili novu obavezu pravdanja troškova za dolazak i odlazak sa rada, a situacija nije ni danas drugačija.

Bez prethodne formalne izmene propisa, Ministarstvo finansija je u svom mišljenju br. 011-00-12/2019-04 od 1.2.2019. godine iznelo stav o primeni poreskih zakona koji je bitno odstupio od prethodne višegodišnje prakse.

Naime, prema stavu Ministarstva u slučaju da se naknada za dolazak i odlazak sa rada ne dokumentuje verodostojnom računovodstvenom ispravom, isplate zaposlenima po tom osnovu smatraju se nedokumentovanim troškovima u smislu Zakona o porezu na dobit pravnih lica, odnosno ne priznaju se kao trošak u poreskom bilansu već ulaze u osnovicu poreza na dobit, a na njih se ne primenjuje ni poresko oslobođenje iz člana 18. Zakona o porezu na dohodak građana već se takve isplate oporezuju porezom na zaradu od 10%.

Iako prema opštem pravilu mišljenja organa uprave nisu obavezujuća (član 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi), odredbom posebnog propisa (član 11. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji) predviđeno je da akti o primeni propisa iz nadležnosti Ministarstva finansija (objašnjenja, mišljenja, instrukcije, uputstva i sl.) jesu obavezujuća za postupanje Poreske uprave.

U praksi to znači da će inspektori Poreske uprave u postupku poreske kontrole dosledno primeniti stav Ministarstva finansija, koje je na taj način postalo obavezujuće pravilo i bez izmene propisa. Imajući u vidu da o žalbama protiv rešenja poreskih inspektora odlučuje upravo Ministarstvo finansija, te da žalba ne odlaže izvršenje rešenja i da o zakonitosti drugostepenih rešenja koje donosi Ministarstvo odlučuje Upravni sud u upravnosudskom postupku koji po pravilu traje nekoliko godina, jasno je da su poslodavci morali brzo da reaguju i internim aktama dodatno urede ovo pitanje na nivou svoje organizacije.

Iako je poruka Ministarstva finansija bila da se poreski propisi mogu tumačiti i razumeti samo na način naveden u njihovom mišljenju, već krajem 2019. godine Zakon o porezu na dohodak građana je dopunjen, između ostalog, u delu koji se odnosi na poreska oslobođenja, preciziranjem da se porez na dohodak ne plaća na naknadu dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada.

Nakon inicijalnog mišljenja, Ministarstvo finansija je u prethodnom periodu objavilo još nekoliko mišljenja u vezi sa tretmanom ovih isplata. Evo šta smo sve saznali iz tih mišljenja:

- Poslodavci treba da internim aktima – opštim aktom (Pravilnikom o radu/Kolektivnim ugovorom) i Pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama, urede naknadu troškova prevoza zaposlenima i predvide odgovarajuće verodostojne računovodstvene isprave podobne za knjiženje poslovnih promena (Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-12/2019-04 od 1.2.2019. godine, 011-00-528/2019 od 16.7.2019. godine)

- Na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada na koju zaposleni imaju pravo u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu ne plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, bez obzira na poreski tretman ove naknade (Mišljenja Ministarstva finansija br. 430-00-648/2019-04 od 17.01.2020. godine, br. 011-00-141/2020-04 od 26.2.2020. godine i br. 011-00-391/2020-04 od 7.7.2020. godine).

- Ukoliko poslodavac ne poseduje odgovarajuće isprave kojima se dokumentuju troškovi prevoza zaposlenih, već umesto toga na ove isplate obračunava i plaća porez na zaradu, tako isplaćena naknada troškova se ipak priznaje kao rashod u poreskom bilansu u poreskom periodu u kojem je isplaćena, za potrebe utvrđivanja poreza na dobit (Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-00040/2019-04 od 3.6.2020. godine).

Verodostojnim računovodstvenim ispravama smatraju se:

- u slučaju korišćenja sopstvenog vozila (korišćenje kompanijskih vaučera/bonova/kartica za kupovinu goriva od strane zaposlenih na benzinskim pumpama sa kojima poslodavac ima potpisan ugovor): objedinjen račun na ime poslodavca, koji bi specificirao sve pojedinačne iznose goriva kupljene od strane zaposlenih u toku jednog meseca, uz propratni spisak zaposlenih koji koriste sopstveni prevoz za dolazak i odlazak sa rada (ime i prezime zaposlenog, broj vaučera/bona/kartice za kupovinu goriva);

- u slučaju korišćenja javnog prevoza (kupovina mesečnih pretplatnih karata za javni prevoz zaposlenih od strane poslodavca): objedinjen račun na ime poslodavca, koji bi specificirao sve pojedinačne kupljene mesečne pretplatne karte, uz propratni spisak zaposlenih koji koriste javni prevoz za dolazak i odlazak sa rada (ime i prezime zaposlenog, broj mesečne pretplatne karte);

- u slučaju korišćenja taksi prevoza (korišćenje kompanijskih vaučera/bonova/kartica za vožnju taksi prevoznicima sa kojima poslodavac ima potpisan ugovor): objedinjen račun na ime poslodavca, koji bi specificirao sve pojedinačne iznose taksi vožnji korišćenih od strane zaposlenih u toku jednog meseca, uz propratni spisak zaposlenih koji koriste taksi prevoz za dolazak i odlazak sa rada (ime i prezime zaposlenog, broj vaučera/bona/kartice za taksi vožnju).

- u slučaju korišćenja sopstvenog vozila: Fiskalni račun(i) za kupljeno gorivo uz propratnu izjavu zaposlenog da se pomenuti račun(i) odnosi(e) na gorivo koje je taj zaposleni kupio na ime troškova sopstvenog prevoza za dolazak i odlazak sa rada;

- u slučaju korišćenja javnog prevoza: Fiskalni račun(i) za kupljenu mesečnu/dnevnu pretplatnu kartu(e) uz propratnu izjavu zaposlenog da se pomenuti račun(i) odnosi(e) na mesečnu/dnevnu pretplatnu kartu koju je taj zaposleni kupio na ime troškova sopstvenog prevoza za dolazak i odlazak sa rada;

- u slučaju korišćenja taksi prevoza: Taksi računi uz propratnu izjavu zaposlenog da se pomenuti računi odnose na taksi prevoz koji je taj zaposleni koristio na ime troškova sopstvenog prevoza za dolazak i odlazak sa rada.

(Mišljenja Ministarstva finansija br. 401-00-02148/2019-16 od 05.06.2019. godine i br. 011-00-544/2019 od 16.07.2019. godine)

Iako se usled pogrešne interpretacije jednog od mišljenja Ministarstva, polovinom 2020. godine u medijima pojavila informacija da je obaveza dokumentovanja troškova ukinuta, ova obaveza je na snazi i dalje. Imajući u vidu dopunu Zakona o porezu na dohodak građana prema kojoj je za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje neophodno da troškovi prevoza budu dokumentovani, ova obaveza će ostati na snazi sve do neke eventualne izmene propisa u budućnosti.