Prošlo zlatno vreme stočarstva - Sremski stočari umesto stoke prodaju kukuruz
Komentari
Ilustracija (Foto: FooTToo/shutterstock.com)
Bez svinja nekada nije bilo skoro nijedno domaćinstvo u Sremu. Tada se na njivama najviše gajio kukuruz, kao i sada, s tim što su najveće količine tada iskorišćene kao stočna hrana. Puni obori, svinjci i štale, a od njihove prodaje mnogo se više zarađivalo nego od prodaje kukuruza.
- Za stočarstvo mogu da kažem da ga skoro i nema. Nekako smo se odvikli od gajenja stoke, a nekada je bilo nezamislivo da nemamo krave u štali. Prodavali smo mleko, sir. Sada mleko kupujemo u prodavnici kao da ne živimo na selu. Ali zlatno vreme stočarstva je odavno prošlo, pa tako sada kukuruz lagerujemo, čuvamo, prodajemo kad treba, a ranije smo prodavali stoku - kaže Jovica Petrović, poljoprivrednik iz Buđanovaca.
Srem je uvek nadaleko bio poznat po stočarstvu, posebno tovu svinja. Mnoga sela su širom nekadašnje Jugoslavije bila poznata po kvalitetnim tovljenicima, a bilo je i više prerađivačkih kapaciteta, pa se nije previše brinulo za prodaju. Važno je bilo da je stoka u tovu i da ima šta da se proda. Pored uzgoja svinja veoma razvijeno je bilo i govedarstvo.
Bilo je to, kažu paori u Sremu, srećno vreme, kada se za tržište ni svinja ni goveda nije brinulo. Nakupci su iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije dolazili na kućnu adresu i otkupljivali stoku.
- Svaka kuća je morala da ima nešto od stoke. Tako je bilo i u mom domaćinstvu. Imali smo i svinje, krave, goveda. Stočne hrane je uvek bilo, a kukuruz je bio osnova. Obereš, smestiš u kotobanju i sve to prođe kroz stoku. Ne znam da li će se stočarstvo vratiti na stare grane, što bi bilo dobro. Sada imamo kukuruza, ali nemamo stoke, a sa ovolikim rodom se nešto mora uraditi. Ja sam obrao deo u klipu i prodaću ga na proleće, ako 'usfali' novca za prolećnu setvu, ostalo je ovršeno - kaže Petrović i dodaje da je dobra cena kukuruza, pa nije loše prodati ga ni sada.
-Iako sam berbu kukuruza završio na vreme, ove godine pšenicu nisam zasejao. Razmišljao sam da li da sejem hlebno žito, ali sam odustao. Poveća ću površine pod sojom sledeće godine, a standardno ću na svojim njivama gajiti i bostan, a najviše će opet biti kukuruza - dodaje Petrović.
Godinama se stočni fond u našoj zemlji smanjivao, mada se poslednjih situacija poboljšava. Primera radi, u Republici Srbiji, u decembru 2019, u odnosu na decembar godinu dana ranije, veći je ukupan broj goveda za 2,3 odsto i svinja za 4,3 odsto, dok je manji ukupan broj ovaca za 4,1 odsto, koza za 2,4 odsto i živine za 2,8 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek 2009 - 2018, ukupan broj goveda manji je za 2,5 odsto, svinja za 9,1 odsto, koza za 12,9 odsto i živine za 13,1 odsto, a veći je broj ovaca za 0,7 odsto.
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.