Privatno zdravstvo i dalje van borbe protiv epidemije

Poslednji talas epidemije koronavirusa u Srbiji nije prepunio samo čekaonice državnih zdravstvenih ustanova, već je i mnoge građane naterao da pomoć potraže u privatnim domovima zdravlja.

Kako kažu u Asocijaciji privatnih zdravstvenih ustanova, u poređenju sa prethodnim periodom njihovi članovi imaju veći priliv pacijenta, s tim da nemaju precizne podatke o broju pregleda koji se svakodnevno urade.

Pri tome, iako je većina evropskih zemalja još na početku pandemije odlučila da iskoristi potencijal privatnog sektora u borbi protiv koronavirusa, u Srbiji takve najave još uvek ne postoje, a od još letos upućene incijative da se privatnicima dozvoli da bar rade PCR testove nema ništa.

Trenutno, oni građani koji imaju novca mogu u privatnim ustanovama uraditi serološke i antigenske testove na koronavirus.

Takođe, pojedini privatni domovi zdravlja pregledaju pacijente kod kojih postoji sumnja na koronavirus. Kako objašnjavaju iz Asocijacije, pregled podrazumeva ambulantni pregled lekara i dijagnostiku (laboratoriju, test na virus, rentgen ili skener).

Preporuke za uključivanje privatne prakse u borbu protiv epidemije ranije su dale mnoge organizacije, uključujući Nacionalnu alijansu za lokalni ekonomski razvoj, zatim Amcham, ali i udruženje lekara Ujedinjeni protiv kovida.

- Ako lekar proceni konsultujući važeći algoritam da pacijent treba da se uputi na dalje lečenje, upućuje ga u trijažne centre. Rezultati pregleda i mišljanje lekara iz privatne zdrasvtvene ustanove se prihvataju u državnim zdravstvenim ustanovama- obajšanjavaju iz Asocijacije. Na drugoj strani, podaci izneti u studiji o epidemiji u Srbiji, koju su radili Amcham, Ekonomski institut i Institut za epidemiologiju, pokazuju da je veliki broj razvijenih evropskih država uključio privatni sektor, što je bila i preporuka SZO.

Tako je Nemačka još krajem februara odlučila da sve organizacije zdravstvenog osiguranja pokrivaju troškove testiranja, što je motivisalo privatne laboratorije da se uključe u proces.

To je omogućilo da se u Bavarskoj, od 13.000 urađenih testova dnevno, 11.000 uradi u privatnom sektoru.

Epilog pokušaja da se privatnicima dozvoli da rade PCR testiranje u Srbiji, za šta su oni isticala da imaju potreban kapacitet, završen je odlukom da nijedna laboratorija ne dobije dozvolu za ovakvo testiranje.

Pored uključivanja privatnika u testiranje, pojedine evropske zemlje poput Velike Britanije iskoristile su kapacitete privatnih ustanova za pružanje usluga nekovid pacijentima koji nisu mogli da dođu do lekara zbog usmerenosti zdravstva na zbrinajavanje obolelih od korone.

Francuska je privatnike uključila u zbrinjavanje kovid pacijenata.

Pulmolog Tatjana Radosavljević, vlasnica privatne ordinacije u Beogradu, ističe za Danas da su mnoge evropske zemlje odavno integrisale privatnu praksu u zdravstveni sistem, što kod nas nije slučaj, te da je malo moguće da će se to desiti sada u vreme pandemije.

- U Sloveniji ili Hrvatskoj postoji uigran sistem po kome privatne ustanove dobijaju od fonda određenu sumu novca za preglede pacijenta i te isplate su redovne i ne kasne. Na drugoj strani, svaki raniji pokušaj da se tako nešto uradi i kod nas završavao se odgovorom vlasti da za to nema para. Sada mi dosta slušamo upravo o ekonomskom aspektu epidemije u Srbiji i koliko ima ili nema para. Privatni sektor kod nas ima uslove da prihvati nekovid pacijente, međutim ja imam rezerve kako bi se to sistemski rešilo. Zapravo, bilo bi potrebno da se reši sve ono što je nagomilano tokom godina, kada zdravstveni sistem nije hteo da uključi privatnu praksu - kaže sagovornica Danasa i dodaje da ne vidi nijedan razlog zbog koga privatne laboratorije ne bi mogle da rade PCR testiranje.

- PCR testovi mogu kvalitetno da se rade u privatnim laboratorijama i njih treba uključiti. A zašto se to ne dešava, to je pitanje za zdravstveni menadžment - navodi Radosavljević.