Kvartalni monitor: Pad BDP-a ove godine 1,5%, naredne rast 3-4%

Privreda Srbije u 2021. godini mogla bi da ostvari rast 3-4%, čime bi modao da u potpunosti bude nadoknađen pad u ovoj godini i za oko 2% premašen pretkrizni nivo privredne aktivnosti, ocenio je danas urednik ekonomskog biltena Kvartalni monitor Milojko Arsić.

- Pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2020. procenjujemo na oko 1,5%, što je znatno manje od onog koji se očekuje u zemljama Centralne i Istočne Evrope (oko 5%) i u čitavoj EU (oko 7,5%) - kazao je Arsić na predstavljanju novog broja Kvartalnog monitora koji izdaju Ekonomski fakultet u Beogradu i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).

On je naveo da je dostizanje pretkriznog BDP moguće na osnovu postojećih kapaciteta, što znači da za to nisu potrebne značajnije investicije.

- Rast privrede po osnovu dostizanja pretkriznog nivoa aktivnosti biće relativno skroman, jer se privreda već u drugoj polovini ove godine približila pretkriznom nivou - rekao je Arsić i dodao da povećanje privredne aktivnosti iznad pretkriznog nivoa zahteva nove investicije kojima se povećavaju privredni kapaciteti.

Kako je ocenio, pad investicija u ovoj godini za čak 10%, uz očekivani skroman rast u narednoj godini, uz očekivani skroman rast u narednoj godini, ukazuje da privredna aktivnost u 2021. godini neće znatnije nadmašiti pretkrizni nivo. Ukazao je da se tokom naredne godine očekuje rast nezaposlenosti, usled otpuštanja radnika u delatnostima koje su naročito snažno pogođene krizom i stagnacije zaposlenosti u većini ostalih delatnosti.

- Za sada je verovatnije da će se registrovana zaposlenost smanjiti za nekoliko desetina hiljada, nego da će posao izgubiti nekoliko stotina hiljada radnika - rekao je Arsić.

Po njegovim procenama, realne zarade u privatnom sektoru u narednoj godini će stagnirati ili imati relativno skroman rast, dok će zarade u javnom sektoru ostvariti nominalni rast od blizu 5%, usled čega će se dodatno povećati razlike između zarada u javnom i privatnom sektoru.

- U narednoj godini očekuje se da će inflacija ostati na niskom i stabilnom nivou i da će tokom cele godine biti ispod ciljnog niova od tri odsto. Uprkos tome što očekujemo da će u narednoj godini ponuda deviza biti znatno manja od tražnje procenjujemo da će NBS intervencijama na deviznom tržištu držati kurs na stabilnom nivou, što će doprineti zadržavanju niske inflacije, ali će negativno uticati na međunarodnu cenovnu konkurentnost zemlje - istakao je Arsić.

U 2021. godini, kako je naveo, očekuje se rast spoljne trgovine Srbije, ali i rast spoljnotrgovinskog deficita.

- Rast izvoza će biti podstaknut oporavkom evropskih zemalja, ali i rastom domaće ponude. Na povećanje uvoza i spoljnotrgovinskog deficita će uticati rast domaće tražnje, jačanje dinara i rast jediničnih troškova rada, kao i očekivno pogoršanje odnosa izvoznih i uvoznih cena usled rast cena nafte - procenio je Arsić.

Strane direktne investicije, kako je naveo, ostaće na niskom nivou jer će tokom većeg dela naredne godine ekonomski i neekonomski rizici biti visoki, a pogoršanje finansijskog stanja preduzeća, potencijalnih investitora, će uticati na odlaganje ili odustajanje od investicija u inostanstvu.

Po rečima Arsića, postoji rizik da fiskalni deficit u narednoj godini bude veći od planiranih 3% BDP-a, i da će se kretati u intervalu 4-5% BDP.

- Ključni razlog za veći fiskalni deficit su precenjeni prihodi države, koji su posledica preterano optimistički planiranog rasta BDP od šest odsto. Osim toga rast broja stečajeva preduzeća, rast nezaposlenosti i pogoršanje finansijskih perfomansi preduzeća će pogoršati naplatu kako tekućih tako i odloženih poreskih obaveza. Moguće je da će rashodi biti nešto veći od plana usled potrebe da se odobri dodatna pomoć privredi - rekao je Arsić.

Dodao je da su prognoze da će javni dug dogodine premašiti 60% BDP-a, ali da će fiskalna pozicija Srbije i dalje ostati stabilna.