Koliko nam znači "made in Serbia" - "eKapija" i Klub privrednih novinara sproveli anketu o potrošačkim navikama

Poslovni portal "eKapija", u saradnji sa Klubom privrednih novinara, sproveo je anketu s namerom da sazna u kojoj meri naši potrošači vode računa o kupovini domaćih proizvoda. Rezultati istraživanja koje je krajem aprila sprovedeno na portalu www.ekapija.com pokazuju da 92% ispitanika smatra da je važno kupovati domaće proizvode, a isti procenat anketiranih bi podržao akcije koje promovišu kupovinu naših proizvoda.

Interesantan je podatak da je svaki drugi ispitanik spreman da plati nešto višu cenu za isti kvalitet proizvoda ukoliko je on napravljen u Srbiji, dok je manji procenat (40%) onih koji bi pristali na niži kvalitet i istu cenu domaćeg proizvoda u odnosu na strani.

Čak 69% učesnika u istraživanju odgovorilo je da vodi računa o tome da li je roba koju kupuju proizvedena u Srbiji, a 67% njih se trudi da među domaćom ponudom pronađe alternativu omiljenom stranom proizvodu.

Svega 19% anketiranih smatra da su domaći proizvodi vidno obeleženi, a 72% učesnika u anketi kaže da bi naši proizvodi trebalo da budu posebno istaknuti u trgovačkim centrima.

Na pitanje "Da li vam je blizak termin ekonomski patriotizam" 63% ispitanika odgvorolo je pozitivno, procenat onih kojima je ovaj pojam stran je 20%, dok je njih 17% kazalo "možda".

U anketi je učestvovalo 2.000 ispitanika, koji u 72% slučaja pripadaju srednjem i višem menadžmentu.

Privrednici i ekonomisti o rezultatima ankete

Rezultate ankete prokomentarisali su generalni direktor investicionog fonda "Salford" u Srbiji Slobodan Petrović, član UO i izvšrni direktor kompanije "Nectar" Bojan Radun, direktor portala "eKapija" Zdravko Lončar, prof. dr Mlađan Kovačević i prof. dr Slobodan Komazec.

Slobodan Petrović, direktor kompanije "Salford", kaže da su akcije koje promovišu kupivnu domaćih proizvoda izuzetno važne za srpsku ekonomiju i da one ne smeju biti povremene, već je neophodna stalna edukacija potrošača.

- Od ključne važnosti za promociju domaće proizvodnje su mere Vlade koja treba da pomogne našim preduzećima. Trenutno se takmičimo sa proizvodima iz Evropske unije čije kompanije imaju više fabrika, savremeniju tehnologiju, prave veće serije i samim tim su konkurentniji cenom.

Petrović je naglasio da nam nedostaje razvijeno osećanje ekonomskog patriotizma, jer godinama unazad su srpski potrošači smatrali da su proizvodi koji dolaze sa "zapada" boljeg kvaliteta.

Bojan Radun, član UO i izvšrni direktor kompanije "Nectar", kaže da naši potrošači teoretski podržavaju domaće proizvode, ali da u praksi nisu spremni na kompromis pri kupovini.

- Domaći proizvodi su dominantni samo u onim kategorijama gde evidentno nude bolji "value for money" u odnosu na stranu konkurenciju i oni se ponašaju racionalno, a ne "ekonomsko patriotski". Predrasuda je da su strani proizvodi kvalitetniji od domaćih, pogotovo u prehrambenom sektoru, a njihov jedini nedostatak je što nisu dovoljno marketinški "obrađeni".

- Neophodna je edukacija potrošača i izgradnja imidža domaćih proizvođača. Naši potrošači treba da spoznaju korist za sebe i zemlju ako nekada domaći proizvod plate malo skuplje od uvoznog. Konkretno, u industriji voćnih sokova više od 95% potrošnje čine proizvodi koji se proizvode u Srbiji. To je rezultat visoke konkurentnosti ove grane i kontinuiranih ulaganja, i ja zaista smem da tvrdim da su sokovi i nektari u Srbiji kvalitetniji nego u većini evropskih zemalja, kao i da je izbor koji potrošači u Srbiji imaju veći nego na dosta rezvijenijih tržišta.

Zdravko Lončar, direktor portala "eKapija", kazao je da rezultati ankete šalju tri važne poruke.

- Poruka za proizvođače je da treba vidljivije da obeleže domaći proizvod i da pokušaju da kvalitetom pariraju stranim proizvodima, jer su naši kupci spremni da više plate za domaći proizvod istog kvaliteta kao što je strani. Poruka za trgovačke lance je da vidljivije obeleže rafove u kojima su proizvodi napravljeni u Srbiji. Poruka za vladu je da svest o kupovini domaće robe postoji i da s vremena na vreme treba pokretati akcije koje obnavljaju tu svest i promovišu kvalitetne domaće proizvode.

Prof. dr Mlađan Kovačević smatra da je Srbija politikom carina i precenjenog kursa dinara uvela koncept tzv "spržene zemlje”, jer je inostrana roba bila jeftinija. Time je "ubila" pre svega srpski agrar i građevinarstvo, ali i neke druge grane.

- Srbija ima veoma malo učešće izvoza u BDP koje je prošle godine iznosilo 22,3% što je mnogo manje nego u susednim zemljama. Kako bi se te brojke promenile, Srbija mora da reši tri problema - spreči odliv mozgova i kapitala, poveća poverenje u sistem, razvija nove tehnologije i opremu - ocenio je Kovačević.

Prof. dr Slobodan Komazec podseća da kupovina inostrane robe znači odliv nacionalne štednje u inostranstvo i stalni deficit spoljne trgovine i platnog bilansa.

- Strateška orijentacija ka kupovini domaćih proizvoda traži određene pretpostavke za tu preorijentaciju. Pre svega mislim na dovoljnu ponudu i kvalitet domaćih proizvoda koji mogu konkurisati inostranim, prihvatljivost cena domaćih proizvoda, dovoljno visoka patriotska svest, kao i zvanična preorijentacija makroekonomske politike na podsticanje i podržavanje takve politike tražnje i potrošnje - objasnio je Komazec.

Komazec je kazao da su neke od mogućnosti podsticaja domaće proizvodnje povoljnija kreditna i carinska politika, niži PDV na domaće proizvode, povoljniji potrošački krediti, podsticanje proizvodnje robe s dominantnim domaćim komponentama i povezivanje domaćih proizvođača takvih proizvoda

- Valjalo bi istražiti strukturu potrošnje i tražnje u sektoru stanovništva i izgraditi selektivnu stimulativnu politiku razvoja, a isto treba učiniti i za sektor privrednih preduzeća. Državne budžetske nabavke moraju ići prema domaćim proizvodima, a potrebna nam je i selektivna uvozna politika. Takođe, nije od manjeg značaja ni ponovno oživljavanje kreditiranja kupovine robe od strane trgovine - zaključio je Komazec.

Grafikone rezultata istraživanja možete videti u PDF fajlu:

Preuzmite PDF dokument