Memorandum o saradnji u oblasti slobodnih zona Srbije i Turske

U Privrednoj komori Srbije potpisan je Memorandum o razumevanju između Ministarstva finansija Srbije – Uprave za slobodne zone i Podsekretarijata za spoljnu trgovinu premijera Republike Turske. U ime naše strane Memorandum je potpisala Vesna Hreljec-Ivanović, pomoćnica ministra za finansije, a u ime turske strane Zija Altunialduž, šef delegacije.

Cilj Memoranduma o razumevanju je obostrana saradnja u oblasti razvoja slobodnih zona, harmonizaciju propisa vezanih za slobodne zone i njihova priprema za ulazak strana potpisnica u EU. U Memorandumu su se obe strane obavezale da će podsticati razvoj slobodnih zona u regionu kao i brži proces regionalne integracije, popularizaciju zona kako bi se brže i više privlačile strane investicije i povećavala uposlenost u regionu. Obe strane veruju da će tako biti ustanovljena bolja osnova za saradnju između osnivača i korisnika zona u obe zemlje.

Kao posebne aktivnosti u cilju razvoja slobodnih zona, u Memorandumu se navodi da će obe zemlje obezbeđivati jedna drugoj informacije o zakonu o slobodnim zonama, rešavati pitanja koja se tiču njihovog razvoja, razmenjivati podatke i stručnjake, štiti osnovna načela i prava osnivača i korisnika, ohrabrivati ulagače i transfer tehnologija, organizovati trenin kurseve, sarađivati sa sličnim institucijama u svetu, promovisate koncepte SZ u svetu i EU, unapređivati nacionalna zakonodavstva u oblasti rada slobodnih zona, težiće ka stvaranju povoljne investicione klime za korisnike zona kao i povlastica poput poreskih i carinskih olakšica.

Pre potpisivanja ovog Memoranduma, potpredsednik PKS Mihajlo Vesović, detaljno je upoznao goste iz Turske sa ekonomskom situacijom u Srbiji, zakonskom regulativom kada je o izvozno-uvoznom sektoru reč, a predstavio je i sve prednosti koje Srbija ima kao ključna zemlja na Balkanu.

Govorio je i o proizvodnjama u našoj zemlji, počev od proizvodnje čelika i drugih metala pa sve do voćarstva i vinogradarstva. Posebno je ukazao na prednosti posle potpisivanja trgovačkog sporazuma sa EU, ali i o poslovanju Srbije u CEFTA zoni i sporazumima o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa više zemalja medju kojima su Rusija i Turska. Govorio je i o finansijskim podsticajima koji se kreću od 200 do 10.000 EUR po novozaposlenom, a koje srpska Vlada daje investitorima. Vesović je posebno naglasio interes Srbije da, kako grinfild tako i braunfild investicija, što više bude u nerazvijenim krajevima Srbije.

Šef turske delegacije Zija Altunialduž u više navrata je ponovio interes turskih kompanija za ulaganja na Balkanu dodajući kako turski investitori rado ulažu kod svojih komšija, a nas doživljavaju kao susedsku zemlju.

Vrlo su zainteresovani za razvoj slobodnih zona u Srbiji. Posebno je naglasio da je za Tursku važan dobar razvoj ekonomskih odnosa sa Srbijom, a potpisani Memorandum biće podsticaj više u tom pravcu. Shvatajući našu potrebu da povećamo proizvodnju i izvoz, Zija Altunialduž kaže je tursko tržište otvoreno i kako su šanse za prodaju naših proizvoda zaista velike. Kao dobar primer saradnje on ističe turizam dodajući kako su u mnogo čemu naše privrede kompatibilne i da to treba da iskoristimo.

Odgovarajući na pitanje o podsticajima koje Vlada Turske čini kako bi slobodne zone učinila privlačnijim, Altunialduž navodi da će do datuma kada će Turska postati punopravna članica Evropske unije korisnici slobodnih zona su izuzeti od plaćanja carina i carinskih taksi, a zarada radnika korisnika koji izvoze najmanje 85% vrednosti robe proizvedene u slobodanim zonama su izuzete od poreza na prihod. Savet ministara može smanjiti ovu stopu na 50%. Korisnici su izuzeti od plaćanja PDV-a i poreza na dobit preduzeća, građevinsko zemljište i objekti mogu biti iznajmljeni do 49 godina, rok važenja dozvole za rad je od 15 do 45 godina.

Prihodi i zarade iz aktivnosti u slobodnim zonama mogu slobodno da se transferišu u Tursku ili inostranstvu.Robe i usluge iz Turske u slobodnim zonama, koje se koriste za proizvodnju namenjenu izvozu, oslobođene su plaćanja poreza na dodatu vrednost. Trgovina između zone i treće zemlje ne podleže režimu spoljne trgovine, a vrednost robe manja od 5.000 lira može biti izuzet od carinskih dažbina. Unos robe u zoni i slanje robe iz zone u inostanstvo je bez carine i poreza.