Profesije koje najlakše dolaze do posla u Srbiji

Kada je tržište rada u pitanju, Srbija se ne razlikuje mnogo od drugih zemalja sveta.

Danas do posla najlakše dolaze informatičari, inženjeri građevinske struke i mašinstva i ekonomisti. I to je trend koji važi već neko vreme, a ono što je novo jeste da se na spisku radnika koji danas najbrže dolaze do posla nalaze i građevinski radnici, lekari i medicinsko osoblje.

A njihove plate kreću se od oko 400 EUR, pa sve do preko 2.000, koliko danas zarađuju mnogi informatičari. Prosečna programerska plata kreće se oko 135.000 dinara, dok senior programeri zarađuju i više od 2.000 EUR. Na ceni su i mašinski inženjeri i njihove plate po stranim firmama idu i daleko preko 1.200 EUR, ali rastu plate i građevinskim radnicima. Raste i potreba za njima, a imajući u vidu pojačane aktivnosti i radove na infrastrukturi – i od strane države, ali i privatnih kompanija.

Na pitanje ko najlakše dolazi do posla, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović kaže da je trend u našoj zemlji sličan kao i u ostalim.

- I kod nas je najveća potražnja za informatičarima, inženjerima građevinske struke i mašinstva, ali i građevinskim radnicima, lekarima i medicinskim osobljem. Ono što se godinama traži i tražiće se sigurno su stručnjaci iz oblasti informatike, elektronike, računarstva, oni koji poseduju licence u oblasti građevine, mašinstva, medicinski i građevinski radnici - precizirao je Martinović.

Martinović dodaje da je u ovom periodu povećana tražnja za kuririma, dostavljačima, higijeničarima, radnicima obezbeđenja, operaterima na CNC mašinama, zavarivačima, negovateljicama, knjigovođama. I sve to ima veze delimično i sa korona krizom koja je između ostalog, iznedrila veću potrebu za online trgovinom i dostavljačima, ali i većom higijenom, najviše poslovnih objekata.

S druge strane, u uslovima epidemije najviše je bio pogođen sektor turizma, ugostiteljstva, saobraćaja. Posao je, prema zvaničnim podacima, od početka epidemije u Srbiji izgubilo oko 51.000 ljudi.

- Ako posmatramo broj lica koja mi registrujemo, koja koriste novčanu nadoknadu za slučaj nezaposlenosti, to su ona lica koja su evidentno izgubila posao, njih negde oko 51.000 se prijavilo od početka pandemije. I taj procenat je oko osam odsto manji u odnosu na 2019. godinu. Sve to pokazuje da mi u prošloj godini nismo imali drastične potrese. Mi ne kažemo da nije bilo otpuštanja, ali kažemo da ga nije bilo u većem procentu u odnosu na 2019. - zaključio je Martinović.