Na napuštenim državnim oranicama investitori podižu moderne voćnjake i vinograde
Izvor: Tanjug
Utorak, 12.01.2021.
16:44
Komentari
Ilustracija (Foto: Lorenza62/Shutterstock)
On za Tanjug objašnjava da je u poslednje tri godine država u zakup dala više od 5.000 hektara ovakvog zemljišta.
Prema njegovim rečima investitori su na toj nekada zaparloženoj zemlji u najvećem broju slučajeva uložili u podizanje intenzivnih zasada voća ili vinove loze, dakle u proizvodnju koja uglavnom donosi visoke prihode.
Lakić navodi da za uzimanje u zakup ovog zemljištva mogu da konkurišu svi poljoprivrednici koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo.
Zemljište se u zakup izdaje na osnovu javnog konkursa koji oglašavaju jednice lokalne samouprave za zemljište na svojoj teritoriji, a proces izdavanja zemljišta se sada obavlja digitalnim putem.
- Zainteresovani poljoprivrednici su dužni da prilože potvrdu iz registra poljoprivrednih gazdinstava koju izdaje uprava za trezor da su nosioci gazdinstva u aktivnom statusu - objašnjava Lakić.
Dodaje da zemljištu koje se daje u zakup ne sme biti opterećeno nerešenim imovinsko-pravnim odnosima, niti sme biti predmet bilo kakvih zahteva za restituciju.
Što se tiče cene zakupa, početna cena je nula dinara. Ona i ostane tolika pod uslovom da niko ne ponudi više, a u protivnom zemljište se izdaje po najvećoj ponuđenoj ceni.
Ta početna cena, prema rečima sagovornika Tanjuga, važi samo za prvih pet godina, koliki je i inače rok da se zemljište stavi u funkciju, odnosno osposobi za poljoprivrednu proizvodnju.
Nakon isteka tog roka plaća se druga cena, koja zavisi od površine zemljišta koje je uzeto u zakup.
- Za površine manje od 10 hektara plaća se zakupnina koja je za 10% manja od prosečne cene zakupa u mestu gde se zemlja nalazi. Kod površina do 50 hektara plaća se 40% prosečne cene, a za površine veće od 50 ha, 60% cene - objašnjava Lakić.
Navodi da zaparloženog zemljišta ima po celoj Srbiji, ali da se njegova tačna površina ne zna precizno i da je država u prethodne dve godine uradila dosta da utvrdi kakvo je stanje tog zemljišta.
On ističe da iako je ovo zemljište sada u veoma lošem stanju i u startu zahteva veliku investiciju da se osposobi za proizvodnju, ono često ima jednu drugu povoljnu stranu.
Reč je o tome da su recimo zemljišta na kojima su nekada bili vocnjaci u svojini društvenih preduzeća ili poljoprivrednih kombinata, odlična za voćarsku proizvodnju.
To garantuje činjenica da su 50-ih, 60-ih godina prošlog veka, pre podizanja zasada rađene analize koje su potvrđivale da je zemljište pogodno za gajenje određenih sorti voća.
Tagovi:
Uprave za poljoprivredno zemljište
Branko Lakić
napušteno državno zemljište
poljoprivredno zemljište
napuštene oranice
voćnaci
zasadi vinove loze
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.