Koja preduzeća će biti privatizovana ove godine

U prošloj godini od ponuđena tri preduzeća – prodato je samo jedno. Iako je korona usporila i proces privatizacije, Ministarstvo privrede nastavlja s tim poslom.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović rekao je u emisiji "Upitnik" da do 12. februara treba da bude usvojena Strategija o državnom vlasništvu, a Akcioni plan u martu.

Ove godine biće oglašeno 15, a možda i 20 preduzeća. Prva će biti oglašena Lasta, Petrohemija, Izdavačko preduzeće Rad, četiri vodoprivredna preduzeća iz Banata, Ivan Milutinović PIM, rekao je Stevanović.

Država je u poslednjih nekoliko godina raščistila portfelj Ministarstva privrede i ostalo je 78 preduzeća, a država će se opredeliti u kojim preduzećima će zadržati vlasništvo.

- Ministarstvo privrede će se baviti svim ovim preduzećima, a ne kao do sada da se preduzećima iz oblasti energetike bavi Ministarstvo energetike, a namenskom industrijom Ministarstvo odbrane. Sve administrativne poslove trebalo bi da završimo do kraja ove godine i da sa primenom i strategije, i zakona, i akata krenemo od sledeće godine - rekao je Stevanović.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da se od prvih privatizacija pre dve decenije promenilo mnogo, a pre svega to što su radnici svesni da će doći do privatizacije.

- Za ovih 20 godina iskusili smo gubitak prava radnika, kojima su ostali dužni plate, i sada ih pre svega zanima da li će posle privatizacije nastaviti da rade - kaže Orbović.

Smatra da je sindikatima trebalo dati mogućnost da učestvuju i u izradi strategije i zakonskih akata, a ne samo onda kada već dođe do privatizacije.

- Ovo što sada država radi je za pohvalu, a to je da se izradi strategija i da se reši problem koji predugo traje - rekao je Orbović.


Javna preduzeća – javni značaj

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da je problem što je većina od ovih 78 preduzeća već bila u procesu privatizacije, ali bez uspeha. On takođe smatra da treba shvatiti i da javna preduzeća imaju javni značaj.

- Slično je i kada govorimo o banjama kao i zemljištu, jer to su resursi budućnosti. S druge strane, imate preduzeća koja predstavljaju problem jer za 20 godine nije uspeo da se nađe investitor i sada nemaju potencijal, nemaju tehnologiju - rekao je Savić.

Javna preduzeća baštine opšta dobra i ne mogu uvek da posluju komercijalno, ali mogu da budu korporativna.

Savić smatra da sva preduzeća moraju da shvate da moraju da investiraju da bi bila konkurentna na tržištu.

- 'Simpo' je još u vreme vlade Mirka Cvetkovića pomognut otpisom dugova prema državi. Isto je i sa 'Jumkom'. Moramo da budemo realni i da podvučemo crtu jer ne može da se nešto odlaže 20-30 godina. Ne mora da se ugasi preduzeće, ali mogu da se smanje kapaciteti na meru održivosti - rekao je Savić.

Potrebne investicije

Kada je reč o javnim preduzećima, sa profesorom Savićem je saglasan i državni sekretar u Ministarstvu privrede.

- Javna preduzeća baštine opšta dobra i ne mogu uvek da posluju komercijalno, ali mogu da budu korporativna - rekao je Stevanović.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da je veliki problem tih preduzeća što se godinama čekalo da neko dođe da ih kupi i u njih nije investirano.

- Ima dosta firmi koje i dalje imaju kapacitete i treba im pomoći – ili da se privatizuju ili da se investira u nove tehnologije i nastave s radom - rekao je Orbović.