Dok jedni gase termoelektrane na ugalj, drugi grade nove

Sve više razvijenih zemalja napušta ugalj kao dosad najvažniji energent, uz naftu. Tako je proizvodnja električne energije iz uglja u zemljama Evropske unije smanjena 2019. godine za 24%, što je najveći pad od 1990. godine. Najdalje su u tome odmakli, prema pisanju DPA, Nemačka, Španija, Holandija, Velika Britanija i Italija, koje u ukupnom smanjivanju ove proizvodnje učestvuju sa 80%.

Niz evropskih zemalja saopštilo je svoje planove za zatvaranje elektrana i toplana na ugalj. Energija iz uglja se sada više ne proizvodi u Estoniji, Litvaniji, Letoniji, Švedskoj, Belgiji i Austriji. Pored njih, u zemlje koje ne proizvode ugalj spadaju i Švajcarska, Island, Albanija i Norveška. Do 2021. trebalo bi da prestane proizvodnja energije iz uglja u Portugalu, do 2022. u Francuskoj, do 2024. u Velikoj Britaniji, mada se, već od minule godine u ovoj zemlji ne koristi ugalj za proizvodnju električne energije. U Irskoj i Italiji proizvodnja energije iz uglja prestaje do 2025. godine, a do 2028. u Grčkoj, do 2029. u Finskoj i Holandiji, a do 2030. u Mađarskoj, Slovačkoj i Danskoj. Nemačka je, kao ugljena velesila, ostavila malo više vremena. Utvrđen je harmonogram postupnog napuštanja ugljene energetike - do 2038. godine. U tom istom roku bi, inače, trebalo da bude napuštena proizvodnja uglja u Češkoj, koja ima sličnu energetsku strukturu kao Nemačka.

Utvrđivanje termina dugo je odlagala Poljska, koja se čak (jedina) nije pridružila zajedničkom cilju da će sve zemlje EU da budu najkasnije do 2050. klimatski neutralne u energetici. Sindikati poljskih rudara su krajem prošle godine postigli sporazum s vladom da će ona da dotira sve rudnike uglja koji budu imali gubitke zbog smanjivanja proizvodnje, tako da će poslednji rudnik biti zatvoren do kraja 2049. godine.

Neizvesnost u pogledu napuštanja uglja još vlada u Rumuniji i Bugarskoj, kao i svim zemljama bivše Jugoslavije, među njima i u Hrvatskoj i Sloveniji, koje su članice EU.

EU priprema osnivanje evropskog fonda JTF, koji bi trebalo da ublaži ekonomske i društvene posledice prelaska zemalja Unije na takozvanu klimatski odgovornu ekonomiju u oblastima pretežno zavisnim od uglja. Taj fond bi trebalo da raspolaže sa 17,5 mlrd EUR. Tu je sporno pitanje dotiranje prelaska u energetici s uglja na gas jer ima dosta zemalja u kojima preovlađuje mišljenje da gas nije ekološki čist izvor energije.

Ovako stvari stoje u Evropi, koja je najdalje otišla u "eliminaciji" uglja. Međutim, sasvim je drugačija situacija kada je reč o ostatku sveta. U ovom trenutku, kako pokazuju podaci portala Global Coal Plant Tracker, u 62 zemlje sveta je u planu ili se gradi 1.600 termoelektrana na ugalj, od čega 27 u Evropskoj uniji. Novim TE na ugalj, kako se navodi u Biltenu Agencije za energetiku Republike Srbije, uvećala bi se svetska proizvodnja električne energije iz ovog energenta za 43%

- Ovo deluje neverovatno imajući u vidu da je proizvodnja električne energije iz uglja pod napadima zapada, posebno zemalja EU i SAD - konstatuje Tod Rojal, ekspert za energetiku konsultantske kompanije Ascendance Strategies u analizi pod naslovom "Da li je ugalj odgovor za milijarde ljudi bez energije i struje?"

Bilo kakav novi zeleni dogovor, Pariski klimatski sporazum ili regulatorno izbacivanje uglja od strane EU i američke Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) nadoknađuju Japan, Indija i Kina. Ali i sama EU, koja gradi 27 elektrana na ugalj kako bi sprečila poremećaje u snabdevanju električnom energijom usled prevelike zavisnosti od kapaciteta na vetar i sunce.

- Zapad sa SAD i EU na čelu vrši energetsko samoubistvo kada odbija da prihvati i reguliše postojanje HELE elektrana na ugalj sa manjom emisijom do 45% - konstatuje Tod Rojal.

Dakle, mimo Zapada, ugalj se koristi više nego ikada. Kina, Japan i Indija grade najnovije elektrane visoke efikasnosti s niskim emisijama (high efficiency low emission - skraćeno HELE). Konkretnije, postrojenja za proizvodnju električne energije HELE deluju na višim temperaturama od normalnih, uz povećanu efikasnost. HELE elektrane zaista funkcionišu na nivou 45% niže emisije ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova nego u postojećim termoelektranama na ugalj.

Zvanična indijska energetska strategija zasniva se na odluci da će ugalj da bude glavni izvor električne energije te zemlje. Japan priprema izgradnju 22 HELE elektrane koje bi zamenile nuklearke ugašene posle katastrofe u Fukušimi. Kina planira da izgradi čak 300 HELE elektrana kod kuće i u inostranstvu.

Ono što im daje posebnu prednost svakako je činjenica da HELE elektrane proizvode drastično više električne energije od obnovljivih izvora. Dakle, glavni razlog je što HELE postrojenja imaju iskorišćenost kapaciteta 86% dok je kod korišćenja energije vetra on 35%, a solarna postrojenja imaju iskorišćenost kapaciteta od 22%.

Pošto trenutno doživljava svoj najveći pad potražnje u poslednjih nekoliko decenija, očekuje se da će globalna potražnja za električnom energijom vrlo skromno da poraste 2021. godine. Ovo ističe Međunarodna agencija za energiju (IEA) u svom prvom izveštaju sa tržišta električne energije (Electricity Market Report).

Istorijski šok krize zbog pandemije korone, kako zaključuje ova agencija, rezultira smanjenjem globalne potražnje za električnom energijom u 2020. godini za 2%.

Prognozira se da će potražnja za električnom energijom u 2021. godini da poraste za oko 3%. To će biti znatno slabije od oporavka potražnje za električnom energijom, koja je bila viša čak za iznad 7% u 2010. godini - godinu dana posle globalne finansijske krize. IEA očekuje da će rast potrošnje u 2021. da predvodi porast potrošnje u Kini, Indiji i drugim privredama u usponu.

U Evropi je potražnja za električnom energijom minule godine opala za oko 5%. Obnovljivi, koji su 2019. zadovoljavali u Evropi 37% potreba za električnom energijom, u 2020. godini su zadovoljavali čak 42%, dok je proizvodnja iz uglja opala za 15%, a iz nuklearki 12%, što je najveći pad u protekle dve decenije. Najmanji pad zabeležila je proizvodnja struje iz gasa, koja je sa 771,3 milijarde kilovat-časova opala na 723 milijarde kilovat-časova. Najveći pad potražnje za električnom energijom prošle godine zabeležile su Nemačka, Francuska, Britanija, Italija i Španija.