NITES iskustva - Sistemi upravljanja energijom

Direktiva 2012/27/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 25. oktobra 2012. godine o energetskoj efikasnosti je uspostavila zajednički okvir mera za promociju energetske efikasnosti u EU sa ciljem pružanja pomoći državama članicama za smanjenje potrošnje primarnih izvora energije do 2020. godine u odnosu na predviđeni BAU (Business As Usual) scenario za 20%. Miodrag Škrbić, osnivač i predsednik kompanije NITES Group predstavlja u nastavku glavne principe za pravilnu primenu sistema upravljanja energijom na osnovu NITES iskustava, sa naglaskom na industriju.

Jedan od alata koji države članice mogu da koriste u cilju postizanja uštede energije je uvođenje sistema za upravljanje energijom (EnMS). Njegov format je standardizovan međunarodnim standardom ISO 50001, koji se postepeno dopunjava drugim srodnim standardima (ISO 50002 o energetskom pregledu, ISO 50003 o zahtevima za institucije koje vrše energetski pregled i sertifikaciju sistema upravljanja energijom, kao i ISO 50004 koji sadrži preporuke za primenu, održavanje i unapređenje upravljanja energijom). Standard ISO 50001 ugrađen je u evropski sistem standardizacije. Time je zamenjen originalni evropski standard EN 16001.

Standardi ne preporučuju oblik primene. U nastavku će biti su predstavljeni glavni principi iz NITES-ovog iskustva u pravilnim primenama EnMS zasnovanih na standardu ISO 50001.

Različita upotreba energije često ne pruža potrošačima i pružaocima komunalnih usluga dovoljno pravovremenih informacija da bi ih upozorila na moguće rasipanje energije. Snabdevanje mrežnim oblicima energije zgrada i njihova potrošnja trenutno se obično prati samo naknadno putem obračuna, koji se prema pravilima mrežne industrije vrše samo jednom dnevno, mesečno, tromesečno ili godišnje u zavisnosti od vrste brojača i potrošnje.

Što su kasnije poznati podaci o količini potrošnje datog oblika energije, veća je verovatnoća da oni više nisu tako korisni za efikasno upravljanje energijom.

Pravilno dizajniran i vođen sistem upravljanja energijom uklanja ovaj nesrazmer informacija. Sistem može da nadgleda upotrebu energije do te mere da je moguće proceniti da li je trenutna potrošnja odgovarajuća ili ne.

Za dugoročnu funkcionalnost sistema EnMS, neophodna je u velikoj meri njegova automatizacija jer uklanja greške koje neizbežno izaziva ljudski faktor.

Veoma je bitno da stepen automatizacije treba odabrati na odgovarajući način, u suprotnom postoji rizik da troškovi sistema prevladaju nad prednostima, što može dovesti do podrivanja njegovog značaja i ugroziti dugoročnu održivost.

Upravo je dugovečnost u osnovi ključni uslov za vidljivu korist EnMS-a, jer se količine podataka i iskustva sa vremenom povećavaju, što omogućava bolje i brže otkrivanje abnormalnosti u potrošnji energije i preduzimanje efikasnih akcija za dalja poboljšanja.

Na ovaj način, sistem može efikasnije da deli najbolje prakse i da u određenoj meri preuzima dobre tehničke veštine stručnjaka iz industrije kao i iskustva dobavljača rešenja sa određenim tehnologijama za uštedu energije.

Sistem upravljanja energijom je u suštini skup aktivnosti koje doprinose neprekidnom poboljšavanju energetskih performansi u određenoj energetskoj ekonomiji.

Upravo je po međunarodnom standardu ISO 50001 moguće i faktički stvoriti EnMS sisteme koji bi imali dugoročni efekat i koristili svakoj organizaciji.

Specifikacija EnMS-a navodi pristup neprekidnog unapređenja, koristeći interaktivnu metodu PDCA ("Plan-Do-Check-Act"). Značenja pojedinih koraka su sledeća:

"Plan" podrazumeva:

• Uspostavljanje energetske politike organizacije;

• Pregled postojeće potrošnje energije;

• Određivanje statusa podrazumevane (referentne) potrošnje;

• Definisanje indikatora energetskih performansi ("EnPl" indikatori);

• Definisanje ciljeva i ciljne vrednosti indikatora EnPI;

• Preciziranje "akcionih planova" neophodnih za postizanje ciljeva.

"Do/Uradi" podrazumeva faktičku primenu EnMS akcionih planova.

"Check/Provera" uključuje procese praćenja i merenja i ključne karakteristike aktivnosti koje određuju energetske performanse u odnosu na energetsku politiku, ciljeve i izveštaje o rezultatima.

"Act/Zakon" podrazumeva usvajanje mera za kontinuirano smanjenje potrošnje energije i poboljšanje EnMS-a.

Sve aktivnosti koje čine deo sistema EnMS moraju biti dokumentovane, odnosno moraju biti u pisanom obliku, njima se mora upravljati (što podrazumeva njihovo redovno ažuriranje, arhiviranje starih verzija, itd.) i moraju se sprovoditi određene aktivnosti dodeljene određenim poslovima ili radnicima (tako da su nadležnosti i dužnosti jasne).

Osim toga od suštinske važnosti je da se sistem EnMS mora neprekidno ocenjivati, o čemu se moraju obaveštavati članovi rukovodstva organizacije, a pre svega o njegovim rezultatima kako bi se osigurao njegov relevantan značaj u upravljanju celokupnom organizacijom.

U pogledu vremena i redosleda neophodnog materijala, stvaranje i primena EnMS-a treba da se sastoji od sledećih koraka:

(i) pregled i analizu trenutne prakse korišćenja energije,

(ii) definisanje osnovne linije,

(iii) uvođenje pokazatelja performansi energetske efikasnosti za praćenje i merenje,

(iv) kvantifikovanje ciljnih vrednosti za relevantne funkcije, nivoe i procese pomoću identifikovanih potencijala uštede,

(v)akcione planove za postizanje postavljenih ciljeva.

(i) praćenja, merenja i analize podataka,

(ii) identifikovanja neusaglašenosti, preduzimanja korektivnih i preventivnih radnji,

(iii) sprovođenja redovne interne revizije EnMS-a radi verifikacije njegove pravilne primene u skladu sa principima standarda i okvira EnMS unutar organizacije.

Da bi EnMS sistem bio funkcionalan i koristan u praksi, on mora da sadrži:

• Definiciju kvantifikovanih ciljeva;

• Konkretan plan za njihovo postizanje;

• Faktički, finansijski i vremenski realan proces primene;

• Kompetentno i upravljano raspoređivanje operacija;

• Dosledan i redovan pregled/reviziju;

• Efikasne korektivne mere u slučaju nepoštovanja propisa.

Ako su svi iznad navedeni uslovi ispunjeni, tada je moguće zatražiti EnMS sertifikat od strane akreditovane organizacije koja nezavisno potvrđuje da je sistem u potpunosti u skladu sa principima standarda. Sertifikacija je poslednji korak u stvaranju sistema koji je zaista dugoročno funkcionalan i održiv.