Nizak prinos i ponašanje izvoznika krivi za nevolje malinara?

- Proizvodnja je u poslednje četiri godine u Srbiji pala sa 20 tona po hektaru na 3,5 do četiri tone. Glavni razlozi su klimatske promene i loš sadni material - rekao je Radović.

On dodaje da su od 2018. do 2020. poljoprivredne stručne službe i radna grupa Ministarstva poljoprivrede sproveli analizu stanja malinjaka i zaključili da je najveći problem sadni materijal.

- Proizvođači koji su ekonomski iznemogli nisu mogli da kupuju sertifikovane sadnice, nego su uzimali iz postojećih matičnjaka od rođaka i sadili u svojim njivama. Nisu rađene analize, nije vođena knjiga polja, već se samo sadilo da bude što veća površina kako bi se sa nje dobila količina roda, a nije se išlo na kvalitet i na količinu po hektaru - prenosi Radović.

On je podsetio da je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović pre tri meseca posetio ivanjički kraj i video rezultate sprovedenih analiza.

- Prinos od sertifikovanih sadnica Instituta Čačak je 20 do 25 tona po hektaru, a od ovih drugih sadnica je bio četiri do pet tona. Pa nam je, pošto finansijski nismo bili sposobni sami da kupimo sadni materijala, ministarstvo izmenilo uredbu da dobijamo 90% sredstava za sadni materijal. Zatim nam je povećana subvencija za obradu polja, žicu, kolje i navodnjavanje. I to ulazi u davanja po uredbi da bismo mogli da postignemo prinose od 20 do 25 tona kako bismo na ovu cenu malina imali neki prihod - rekao je Radović.

On je dodao kako je država prošle godine imala 270 mil EUR priliva od izvoza maline, i zato je pomogla, jer će tako i ona višestruko da uveća svoje prihode.

Na to će se samo čekati bar tri godine, rekao je Radović, jer će toliko biti potrebno da novi zasadi daju pun rod.

Istakao je takođe,kako će samo na taj način, kada se uvećaju prinosi malinari moći da budu zadovoljni otkupnom cenom od 250 dinara po kilogramu.

- Samo ne bih želeo da se sa malinom desi isto što i sa kupinom pod kojom je bilo 6.500 hektara, a sada je to palo na 1.500 hektara, zato što se sedam-osam godina cena kreće od 20 do 60 dinara. Ljudi su povadili zasade. Sad ćemo da za svoje potrebe uvozimo iz Meksika umesto da izvozimo i ostvarimo prihod - navodi predsednik Asocijacije malinara.

On krivicu za takvo stanje svaljuje na izvoznike, koji ne žele da dele rizik sa proizvođačima.

- E, takve stvari, kao što je izjava gospodina iz kompanije Sirogojno, koji se oglasio zbog izvoza malina u Veliku Britaniju da kao ne može da izvozi. Nije, nego nije hteo po nižoj ceni da izvozi - rekao je Radović.

On je pozvao proizvođače da ne nasedaju na ponudu otkupne cene od 250 dinara, jer će ona sigurno biti veća, zbog manjka malina na svetskom tržištu usled podbačaja roda u Poljskoj i Čileu koji su najveći proizvođači malina.