Sedamdeset tačaka za lakše disanje u narednih deset godina

Češće pranje ulica, obnavljanje voznog parka GSP Beograd vozilima sa manjom emisijom zagađujućih gasova, izgradnja metroa, pooštravanje kriterijuma za prvu registraciju automobila, favorizovanje pešačkih i biciklističkih kretanja, uvođenje olakšica za zamenu neefikasnih kotlova na ugalj i drvo... samo su neke od mera koje bi, ako bude usvojen Nacrt plana kvaliteta vazduha trebalo da "provetre" glavni grad i konačno reše problem sa zagađenjem.

Javna rasprava o ovom dokumentu čiji je zadatak da nadležnima pomogne da nam obezbede kvalitetno disanje u narednih 10 godina završena je krajem prošlog meseca, a kako kaže Andrej Šoštarić, doktor hemijskih nauka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, koji je u saradnji sa Sekretarijatom za životnu sredinu pripremio plan, pristiglo je tristotinak komentara zainteresovanih građana.

– Zavod je vrlo zadovoljan odzivom i interesovanjem javnosti jer to znači da ono što mi napišemo neko i pročita. Hoćemo da zajedno sa građanima donosimo odluke od značaja za sve nas, bitno nam je svako mišljenje. Sada obrađujemo podatke i pokušavamo da sve pristigle komentare u što većoj meri uvrstimo u plan, kako bi i građani shvatili da je taj plan izrađen zajednički i da zajednički pokušavamo da životnu sredinu učinimo boljom – ističe Šoštarić.

Deo zamerki je tehničke prirode, a neke od njih se i ponavljaju. Ima učesnika u javnoj raspravi koji su prigovorili da javnost nije bila obaveštena o donošenju dokumenta, a Ivana Vilotijević, gradska sekretarka za životnu sredinu, replicira da je obaveštenje pravovremeno bilo postavljeno na internetu. Onima koji su zamerili što na javnu raspravu nije moglo da se dođe, odgovara se – takve su epidemiološke mere. Tražilo se na primer da se neke od mera razdvoje, da grad rešava neke probleme koji su u nadležnosti republike... Manje je, kaže Vilotijevićeva, bilo suštinskih zamerki.

Ali, sugrađanima čije su primedbe odbijene to će morati detaljno da se obrazloži i pisanim putem.

– U obavezi smo da na sve pristigle komentare odgovorimo, odnosno i da uvažimo neke od kritika. Očekujem da ćemo crtu podvući u narednih dvadesetak dana. Upotpunjen dokument biće poslat Ministarstvu za zaštitu životne sredine bez čije saglasnosti plan kvaliteta vazduha ne može da se nađe pred odbornicima Skupštine grada – objašnjava Vilotijevićeva.

Prema rečima Šoštarića, novi plan je kvalitativno i kvantitativno mnogo bolji od prethodnog, ali i sličnih dokumenata u većim evropskim gradovima.

– Prethodni plan imao je sedam-osam specifičnih ciljeva i nešto više mera, dok ih novi sadrži više od 70. Bolje su obrađeni izvori zagađujućih materija, jasno urađeno modeliranje i matematički deo, a iz dokumenta se može videti da zagađenje dolazi i iz drugih mesta – ističe stručnjak Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Sekretarka objašnjava da je plan koji se donosi na deset godina zakonska obaveza jedinice lokalne samouprave i da svakom njenom delu, koji je prepoznat kao činilac koji može da uradi nešto na poboljšanju vazduha, da u zadatak sprovođenje određenih mera.

– Ako je jedna od mera povećanje broja pešačkih staza, to će sprovoditi Sekretarijat za saobraćaj. Svi se moraju držati ovog plana, tako da ne može niko iz, na primer, Sekretarijata za javni prevoz da ode i da kaže da će kupiti 50 autobusa na benzin jer u ovom dokumentu piše da to moraju biti vozila na tečni naftni gas ili na električni pogon – ističe sekretarka.

RERI i BOŠ: plan povući iz procedure

Među organizacijama koje su javno objavile primedbe upućene na plan kvaliteta vazduha su i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ).

Oni smatraju da bi Nacrt plana trebalo povući iz procedure jer "ne zadovoljava osnovne kriterijume i standarde koje bi plan kvaliteta vazduha trebalo da ispunjava, ali i zbog toga što usvajanje ovog dokumenta i primena navedenih mera neće odgovoriti na hitnu potrebu da se problem zagađenja vazduha u Beogradu reši".

RERI I BOŠ nisu zadovoljni ni sadržajem plana jer, kako su nedavno objavili, njegov nacrt nije u skladu sa zakonom.

– Zakon o zaštiti vazduha, kao i prateći Pravilnik o sadržaju planova kvaliteta vazduha, daju precizne standarde i smernice u pogledu sadržaja ovih dokumenata, koje ovaj nacrt ne ispunjava. Nacrtu plana nedostaju ciljevi smanjenja zagađenja kvaliteta vazduha, analiza mera u pogledu dobiti i troškova, analiza uticaja zagađenja vazduha na zdravlje građana, precizni indikatori i rokovi za realizaciju mera, procena planiranog poboljšanja kvaliteta vazduha i vremenskog perioda potrebnog za dostizanje tih ciljeva. Osim toga, Nacrt plana ne nudi ni precizan inventar emisija zagađenja. Nacrtom plana se kao jedna od mera tek predviđa izrađivanje detaljnog inventara, što bi moralo prethoditi samom nacrtu – ističe se u zajedničkom saopštenju ove dve organizacije.

"Ne davimo Beograd": plan nema ambicije da utiče na poboljšanje

I organizacija "Ne davimo Beograd" uputila je svoje primedbe. Ona ističe da "plan nema ambicije da zaista utiče na poboljšanje kvaliteta vazduha, već je sačinjen od uopštenih smernica za čije sprovođenje nema odgovornosti, finansijskog plana, rokova ili konkretnih ciljeva zašto se donosi."

– Akcioni plan mera za sprečavanje ili smanjenje zagađenja vazduha ne sadrži operativne podatke za njegovu primenu. Indikatori su veoma uopšteni, nisu dovoljno precizni. Na primer, nisu postavljeni nikakvi ciljevi u pogledu smanjenja emisije gasova i potrošnje energije, udela obnovljivih izvora energije, broja javnih objekata koji će biti obuhvaćeni energetskom sanacijom, površina na kojima će biti sprovedeno pošumljavanje... – kažu iz "Ne davimo Beograd".

Oni dodaju da nedostaju i procene troškova i vezi sa različitim merama, da u planu nedostaju mere adaptacije na klimatske promene, kao i kriterijum energetske efikasnosti prilikom izgradnje i obnove gradske infrastrukture.

– U plan bi trebalo uključiti podsticaje za osnivanje kooperativa, odnosno zadruga za proizvodnju obnovljive energije (solarna energija, biomasa...) Koncept forsiranja protočnosti saobraćaja koji se pominje na više mesta suprotan je ciljevima Plana održive urbane mobilnosti i smanjenju broja putovanja automobilom kroz centralnu gradsku zonu. Saobraćaj će biti protočniji samo sa smanjenjem broja privatnih automobila. Svaka druga mera postavljanja "pametnih" semafora ne može doneti poboljšanje ukoliko istovremeno destimuliše pešački i biciklistički saobraćaj, propuštajući zelenim talasima privatne automobile kroz centralnu gradsku zonu – ističu oni.